ЕИБ јача инвестициони потенцијал целог Западног Балкана

Фото: Влада Србије

Министар финансија Синиша Мали и потпредседница Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Лилиана Павлова састали су се у Београду како би размотрили напредак на реализацији заједничких пројеката у Србији и разговарали о новим активностима.

Министар финансија је на почетку захвалио потпредседници ЕИБ-а што та институција даје подршку Србији и истакао добре економске резултате из ове године. Рекао да се очекује привредни раст од 6,5 одсто, према конзервативним проценама, те истакао да је јавни дуг на нивоу од 55,5 одсто, да је стопа незапослености под контролом, и да је Република Србија помогла привреду са око осам милијарди евра и сачувала радна места.

Потпредседница ЕИБ-а честитала је министру Малом на тешком, али успешном послу који је урађен у претходном периоду, и истакла да је реч о импресивним резултатима.

Саговорници су оценили да је Европска унија показала посвећеност Западном Балкану, упркос кризи са пандемијом, те да је присуство ЕИБ-а доказ да се тимским залагањем може ојачати инвестициони потенцијал целог региона.

“Нема области у којој не сарађујемо са овом финансијском институцијом, а најзначајније су тренутно оне које су најосетљивије и на удару због актуелне пандемије, а то су привреда и здравство”, рекао је Мали.

Према његовим речима, главна узданица европске инвестиционе политике је Европска инвестициона банка која је дала приоритет пројектима усмереним ка привреди и инвестицијама, са циљем да се побољша живот свих грађана.

“Ми смо у јуну ове године потписали уговор у вредности од 200 милиона евра кредита за помоћ малим и средњим предузећима у Србији. Од тог износа 110 милиона евра биће употребљено за ликвидност предузећа а 90 милиона за инвестиционе активности, односно за набавку опреме како би се додатно умањиле негативне последице пандемије и допринело расту српске економије”, рекао је Мали и додао да је реч о кредитима са врло повољним условима.

Потпредседница ЕИБ-а је истакла да та институција подржава Западни Балкан и у развоју одрживих високо квалитетних услуга здравствене  заштите. Та банка је од 2008. године до данас уложила више од 365 милиона евра у регионалне пројекте у области здравствене заштите.

“Више од 200 милиона евра уложено је у модернизацију, обнову и проширење терцијалних болничких услуга у Србији које пружају клинички центри у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу. Клинички центар у Нишу, реконструисан уз помоћ овог кредита проширио је своје капацитете те сада више од 2,5 милиона грађана са југа Србије има бољи приступ здравственим услугама у том објекту”,  подсетила је она.

Затим, додала је, око 50 милиона евра уложено је и у реконструкцију 20 регионалних болница у Србији, и два института укључујући Институт за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак” где је ЕИБ подржала модернизацију производње вакцина са 3,6 милиона евра.

Саговорници су истакли да је друга важна област сарадње енергетика и зелена транзиција.

У мају ове године потписан је финансијски уговор за Гасни интерконектор Нис-Димитровград-Бугарска. Вредност тог пројекта је 85,5 милиона евра а биће финансиран кредитом ЕИБ од 25 милиона евра а поред средстава из зајма, обезбеђена су и бесповратна средстава ЕУ (ИПА) за финансирање овог пројекта у износу од 49,5 милиона евра док ће остали трошкови бити покривени из буџета Србије.  Уговор је ступио на снагу  20. јула.

Најављено је и да ће ЕИБ наставити са улагањем у регион са намером што бржег опоравка од пандемије и његову трансформацију у дигитално, зелено, повезано и конкурентно тржиште.

Све ове иницијативе ЕИБ део су Економско-инвестиционог плана Европске комисије усвојеног 2020. године који ће земљама Западног Балкана ставити на располагање око 30 милијарди евра за улагања којима се подстиче зелена транзиција, инклузиван раст и стварање заједничког тржишта.

Приватни сектор ће такође остати и даље у средишту пажње ове финансијске институције, јер је малим предузећима потребна подршка да би се опоравила од кризе и развијала у правцу иновација и дигитализације, чиме ће се створити услови за отварање нових радних места у Србији.