Улагања у капацитете који користе обновљиве изворе енергије

Фото: mre.gov.rs

Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је у Малом Зворнику, где је обишла реконструисану Хидроелектрану „Зворник“ и нову топлану, да су приоритети у раду Министарства улагање и подршка капацитетима који за производњу електричне и топлотне енергије користе обновљиве изворе.

„Топлана у Малом Зворнику, заједно са топланом која се гради у Прибоју, биће прве у Србији које користе биомасу као енергент. Топлана ће 1. октобра почети са пробним радом како би била спремна за предстојећу грејну сезону, током које ће грађанке и грађани Малог Зворника имати грејање 24 часа, али, што је подједнако важно, неће бити губитака на мрежи и имаћемо здравију животну средину. Емисија CО2 биће смањена са садашњих 870 на 40 тона, дакле имаћемо 95% мање емисије штетних гасова. Мали Зворник је пример како треба да изгледају топлане и у другим општинама у Србији, да имамо довољно топлотне енергије, да је ефикасно користимо и да имамо здраву животну средину. Друга важна ствар је реконструкција ХЕ. Осим што ће имати већи производни капацитет и већу инсталисану снагу, продужен је и век трајања хидроелектране за додатних 40 година“, нагласила је потпредседница Владе.

Она је рекла да се сарадња са Немачком темељи на односима председника Вучића и канцеларке Меркел, као и на односима две владе.

„Чињеница је да од 2001. сарађујемо са KfW-ом и да је вредност заједничких пројеката близу 1,5 милијарди евра, ту су и топлане у Новом Пазару и Мајданпеку. Такође је важна улога и ЕПС-а. То је компанија која ће се у годинама испред нас успешно носити са свим изазовима и која ће имати важну улогу у производњи зелене енергије“, рекла је она.

„Ово заиста јесте пример добре праксе. За четири године подигли смо снагу, ефикасност и поузданост. Добили смо нову машинску и електронску опрему и продужили рад Хидроелектране „Зворник““, истакао је Владимир Марковић, помоћник директора ЕПС-а.

Клаус Милер, регионални директор KfW за југоисточну Европу, захвалио је потпредседници Владе на сарадњи, као и ЕПС-у и локалној самоуправи.

„Честитам Министарству на свим корацима које је предузело, почевши од доношења сета закона како бисмо ишли ка карбон неутралној и одрживој економији. Ми смо дугогодишњи партнери и привилеговани смо што имамо улогу ка унапређењу свих економских и еколошких стандарда. Енергетски сектор је кључан у нашој сарадњи. Пројекти на којима заједно радимо вредни су 1,5 милијарди евра, укључујући два пројекта које смо данас посетили, али и остале широм Србије. Повећали смо капацитете и смањили емисију угљен-диоксида. Имаћемо међувладине преговоре за месец дана о даљој сарадњи“, рекао је Милер.

Председник општине Мали Звоник, Зоран Јевтић, захвалио је потпредседници Владе и Министарству на досадашњој сарадњи и истакао да општина и даље рачуна на помоћ државе.

„У случају изградње нове топлане види се да општина не би могла да функционише сама без помоћи државе. Ово је доказ да Влада води рачуна о малим општинама, а Мали Зворник спада у ред девастираних. Добили смо и седам милиона динара од Министарства за пројекат енергетске санације и то је директна корист за наше грађане“, рекао је Јевтић.

Владан Красавац, начелник Мачванског округа, захвалио је на подршци у реализацији пројеката који се реализују на територији свих општина.

„Усвајањем сета закона, Министарство је дефинисало нову енергетску политику и створена је основа да све локалне самоуправе имају помоћ и корист, од изградње нових топлана, мапирања Богатића и Владимираца на европску енергетску мапу када су у питању геотермални извори и идемо ка томе да будемо први зелени округ“, рекао је Красавац.