Почињу радови на замени котлова у топлани у Крагујевцу

Радови на замени 50 година старих котлова у крагујевачкој топлани, могу да почну, након што је данас потписан уговор са извођачем, изјавила је министарка заштите животне средине Ирена Вујовић истичући да ће, кад се радови заврше, квалитет ваздуха у Крагујевцу бити значајно бољи.

Радове ће изводити конзорцијум који чине Енерготехника Јужна Бачка, Реминг, Јадран и АГ институт, у оквиру пројекта комплетне реконструкције топлане „Енергетика“ у Крагујевцу, која се спроводи уз подршку ЕБРД.

– Ово су одличне вести, посебно ако имамо у виду да је градска топлана један од највећих загађивача у Kрагујевцу. Циљ је да комплетна топлана пређе на еколошки прихватљивији енергент, што ће у значајној мери побољшати квалитет ваздуха, а самим тим и квалитет живота грађана у Kрагујевцу. Желим да захвалим Европској банци за обнову и развој која је препознала проблем и што смо заједно максимално убрзали решавање. Од кад смо у јануару ове године констатовали колики је ово проблем за грађане Крагујевца, успели смо да у веома кратком року прођемо кроз све потребне предрадње и да већ сада потпишемо уговор са извођачем – рекла је Вујовић, додајући да су потписивању уговора присуствовали и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, као и директор топлане „Енергетика“ Андреја Илић.

Министарка је рекла  да се извођач обавезао да заврши радове у року од 120 дана како би нова, енергетски ефикаснија топлана, могла да буде пуштена у пробни рад већ у предстојећој грејној сезони.

– Процене су да ће, када се реализује овај велики пројекат, емисије угљен – диоксида у центру града бити смањене за 66 одсто, азот оксида за око 90 одсто, док ће емисија честица бити елиминисана. Захвална сам партнерима из ЕБРД што нас подржавају у спровођењу еколошких пројеката и активностима којима је циљ побољшање квалитета ваздуха. Оваквим капиталним пројектима, осим што решавамо деценијске проблеме, унапређујемо и стање животне средине. Апсолутни приоритет нам је решавање проблема аерозагађења и у наредном периоду ћемо на томе радити још енергичније, за чистију будућност наредних генерација – рекла је Вујовић.

Према њеним речима, модернизација котлова је само прва фаза пројекта, а у другој ће бити решен и проблем депоније пепела која се налази у комплексу топлане “Енергетика”, за коју се тренутно ради студија. Са депоније ће се уклонити 40.000 тона пепела деценијама нагомиланог пепела, а новог пепела неће ни бити, јер ће се угаљ који га ствара потпуно избацити из употребе.