Izvor/Foto: srbija.gov.rs
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije Marija Obradović izjavila je danas da je Srbija jedna od zemalja koje bi mogle da u potpunosti iskorene apatridiju do 2024. godine, čak i ranije.
Mogućnost iskorenjivanja apatridije u Srbiji do 2024. godine
06/07/2021Obradović je, učestvujući na konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja „Lica u riziku od apatridije – Pregled trenutnog stanja i preporuke za budućnost“, navela da je na ovom polju postignut napredak, a da su nosioci ovog zahtevnog posla, UNHCR i Zaštitnik građana, do sada mnogo uradili.
Ministarka je rekla da je pomenuto istraživanje UNHCR-a sproveo CeSID od oktobra do novembra 2020. godine, dodavši da se u izveštaju iz marta 2019. godine navodi da su postignuća Srbije u prevenciji i smanjenju broja lica bez državljanstva izvanredna.
Takođe, kako je istakla, navodi se da neka od rešenja koja su primenjena u Srbiji predstavljaju primere dobre prakse i za druge države regiona i šire.
Na osnovu rezultata, možemo reći da je broj lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih sveden na minimum, kao i da su aktivnosti koje je Ministarstvo preduzelo u ovoj oblasti dale izuzetne rezultate, naglasila je ona, podsetivši na to da je ovo prepoznato i u procesu napretka Srbije na putu priključenja Evropskoj uniji.
Na konferenciji su govorili i zaštitnik građana Zoran Pašalić i šefica Kancelarije Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Frančeska Boneli.
Nakon toga, predstavljeni su rezultati saradnje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, UNHCR i zaštitnika građana u iskorenjivanju rizika od apatridije u Srbiji, kao i rezultati zakonodavnih promena sprovedenih radi sprečavanja ponovnog pojavljivanja apatridije.
U Srbiji ovaj fenomen pogađa, pre svega, najugroženije članove romske zajednice i interno raseljena lica.
Prepoznavši potrebu za zajedničkim, multisektorskim pristupom, ovo ministarstvo, UNHCR i Zaštitnik građana potpisali su 2012. godine prvi tripartitni Sporazum o razumevanju.
To je dovelo do suštinskih zakonskih promena i rezultiralo smanjenjem broja lica u riziku od apatridije, a strane potpisnice su 2019. godine potpisale drugi Sporazum o razumevanju u cilju rešavanja preostalih problema u ovoj oblasti.
