onlajn magazin za balkansku saradnju
Izvor/Foto: srbija.gov.rs
Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Irena Vujović obišla je danas u Novom Sadu prvo postrojenje za kompostiranje zelenog otpada u Srbiji, koje će doprineti modernizaciji sistema upravljanja otpadom i podizanju standarda životne sredine.
Vujović je tom prilikom navela da se, zahvaljujući ovom postrojenju, biljni otpad prikupljen na teritoriji Novog Sada neće odlagati na deponije, već će biti tretiran i ponovo korišćen, čime se zadovoljava princip kružne ekonomije.
Zeleni otpad neće više zauzimati kapacitete deponije, već će biti prerađen u kompost, koji može da se koristi kao kvalitetno organsko đubrivo, za održavanje zelenila na javnim površinama i na drugi način, istakla je ministarka.
Na ovom mestu će se proizvoditi i drvna sečka, koju će javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo“ ubuduće koristiti za grejanje, i time će smanjiti i aerozagađenje u ovom delu Novog Sada, rekla je ona.
Prema njenim rečima, postrojenje je još jedan korak u sprovođenju Zelene agende, a izgrađeno je uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).
Ona je dodala da Novi Sad sprovodi i druge projekte u saradnji sa Ministarstvom, kao i da ovaj grad tek očekuju kapitalne zelene investicije.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da ova investicija pokazuje da Novi Sad i Srbija, u saradnji sa međunarodnim partnerima, ulažu u Zelenu agendu.
Otpad koji je do sada predstavljao problem, postaje ekonomski potencijal. Biomasa kompostiranjem dobija novu upotrebnu vrednost, pretvara se u humus i koristi se za ozelenjavanje i očuvanje prirodnih potencijala našeg grada, rekao je Vučević.
On je iskazao zahvalnost Ambasadi SR Nemačke i GIZ-u na podršci, koji su izdvojili gotovo 400.000 evra, a Grad Novi Sad je uložio 40 miliona dinara iz budžeta u ovaj projekat čija vrednost nadilazi ekonomski parametar.
Ambasador SR Nemačke u Srbiji Tomas Šib osvrnuo se na neophodnu transformaciju proizvodnje i uvođenje koncepta cirkularne ekonomije.
Nije cilj samo da se smanji otpad i da se reciklira, nego i da se otvore nova radna mesta. U Nemačkoj ima više od 600 kompostana, koje prerađuju oko 50 miliona tona bio otpada godišnje, značajno utiču na rast BDP-a, a otvoreno je na hiljade novih poslova. Projekat u Novom Sadu je značajan jer će od kompostane korist imati i okolne opštine, rekao je Šib.
Direktorka Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) Daniela Funke istakla je da je zadovoljna time što je izgradnjom kompostane u Novom Sadu data podrška Nemačke razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji i što je novo postrojenje primer kako kružna ekonomija funkcioniše u praksi, uz pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine.
