МАРИНИКИНЕ ХИСТЕРИЧНЕ ФАНТАЗМАГОРИЈЕ

Piše: Zoran Đorđević, v.d. direktora JP Pošta Srbije

​Изгледа да је тајкун овдашњи и политичар у покушају, Драган Ђилас, своје чувени „инжињерски мозак“ на неко време позајмио или, можда, за скромну надокнаду (познато је да њега једино новац, по могућству туђи, а најпре и најрадије државни, буџетски, интересује) изнајмио својој (са)радници, Мариники Тепић, те је именована, у нападу још једне своје сомнабулне фантазмагорије почела да трабуња којештарије, помињући некакву лустрацију и лустрирање, наравно измишљајући и лажући, по обичају.
​Сав тај вербални галиматијас тобожњих „принципијелних ставова“ брже-боље  је пренела она септичка јама од Ђиласовог портала, потврђујући по ко зна који пут своју програмску политику и гесло –  мрзимо Вучића, у нади да ће конфабулације хистеричне и патолошком мржњом опседнуте жене моћи да допринесу томе да „углед и утицај“ њихове назови опозиционе политичке странке код грађана Србије значајно порасте – и уместо читавих 0,01% достигне 0,02%, што би, према рачунским радњама (од којих је најважнија присвајање туђег новца) тако милим њеном послодавцу, требало да представља изузетан политички помак.
​Чувена политичка птица-селица, Мариника Тепић, „морална, часна и честита“, смислила је „генијално“ решење за политичку опстипацију у којој се налази и њена најновија странка (шеста по реду, ако неку од оних у којима је бивала нисам заборавио), које гласи: Забранити Александру Вучићу да се бави политиком, забранити му да се бори за Србију, забранити му да постиже успехе, забранити му да враћа наду у будућност Србији и њеним грађанима.
У противном, чак и ако се сва та дружина згубидана и замлата која себе назива некаквом опозицијом удружи и икада одважи да на неке изборе уопште изађе – знају да им „маестралних“ 0,нешто%  не гине, јер грађани Србије добро памте њихово време, време бившег режима, време пљачке, понижавања и растакања Србије, у чему је њен тренутни послодавац, Драган Ђилас, предњачио – о чему „морална чистуница“, Тепић не проговара, нити предлаже да се управо такво и толико штеточинство лустрира.
Али, како наш народ каже – ко о чему, баба о уштипцима – или, да будем још прецизнији и цитирам и ону другу народну пословицу, можда симболичком поруком примеренију конкретном случају: Лопов у клетву, а ….