Измене Устава у области правосуђа једна од најважнијих карика у јачању владавине права

Брнабић је, образлажући овај предлог на четвртој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у дванаестом сазиву, указала на то да су најтеже и најзахтевније економске реформе спроведене 2014. и 2015. године и да оне данас дају резултате.

Она је истакла да се реформе не спроводе само ради европских интеграција, већ пре свега у циљу побољшања квалитета живота грађана Србије, због чега је важно ојачати владавину права, уз напомену да су једна од најважнијих карика у томе измене Устава у области правосуђа.

Премијерка је подсетила на то да је јавна расправа о Предлогу за промену Устава трајала 18 месеци, при чему је изразила наду да ће Скупштина, која је инсистирала на томе да се нађе минимални заједнички именитељ како би се постигао што већи друштвени консензус, постићи такав договор и да ће се тако ући у референдум.

Према њеној оцени, Србија је данас показала колико је другачија земља у односу на пре рецимо 10 година и колико је високо поставила стандарде у области промене Устава.

Никада до сада није било јавних расправа, неко је радио на изменама Устава у затвореном кругу, грађани су излазили на референдум без практичног знања шта се мења и он је био више него упитан, објаснила је председница Владе.

Сада, како је нагласила, ко год да дође на власт, не може ићи испод тог стандарда, дакле мора да постоји широка јавна расправа, сагласност Венецијанске комисије, да и други потврде да је све урађено по светским и европским нормама и да грађани знају о чему одлучују.

Брнабић је изразила захвалност посланицима на томе што су усвојили бројне законе који утичу на стање у области владавине права.

Она је детаљно навела шта је све урађено у области борбе против корупције, поменувши и хапшење председника београдске општине Палилула Александра Јовичића.

Премијерка је указала и на резултате у области безбедности новинара, напоменувши да је формирана Радна група за безбедност и заштиту новинара, са којом се једном месечно састаје.

Безбедност и заштита медија су мени важни, једном месечно се састајем са том групом да видим какав је напредак направљен и шта Влада може да учини, рекла је Брнабић.

Она је, говорећи о људским правима, подсетила на то да су усвојени Стратегија за спречавање и борбу против насиља над женама и Закон о родној равноправности, нагласивши да надлежно министарство и даље наставља своју амбициозну агенду.

Брнабић је, одговарајући на излагање народног посланика Шаипа Камберија, који је рекао да члан 1 Устава Србије дефинише Србију као државу српског народа, што је проблематично са аспекта мањина, истакла да је наша земља поставила и људске и правне стандарде по питању поштовања права националних мањина.

Она је нагласила да су Уставни амандмани написани уз широку јавну расправу и уз одобрење Венецијанске комисије, и поручила да је Србија дом мањинама и да има највећи проценат етничке и националне разноликости не само у региону, већ и у Европи.

Председница Владе је навела да то говори како су се наши грађани понашали и деведесетих година прошлог века за време ратова на простору бивше СФРЈ, објаснивши да су се након ратова створиле етничке чисте државе у региону, док је Србија задржала мултиетничност.

Премијерка је рекла да не би волела да се Србија угледа на примере у региону, чак ни на земље које су чланице ЕУ јер неке од њих не познају ни категорију националне мањине, већ само држављанство земље.

Она је навела да Србија, поред стандарда које је поставила у овој области, има и Савет за националне мањине који са саветима националних мањина разговара о томе шта може додатно да се уради.

Брнабић је Камберију поручила да није у реду да се у Скупштини Србије позива на Устав самопроглашеног Косова, с обзиром на то да је посланик у парламенту земље која Косово и Метохију сматра својом територијом.

За овај дом не постоји Устав Косова јер су независност извојевали тако што никога ништа нису питали, ниједног свог грађанина, нагласила је председница Владе.

Она је навела да такозвано Косово не може да буде узор за било шта и у том смислу подсетила на то да на територији јужне српске покрајине нико није одговарао ни за један злочин над Србима, укључујући и злочине над српском децом, затим злочине у Старом Гацком где је настрадало 14 људи, али и Гораждевац где је двоје деце убијено, а четворо је рањено.

Председница Владе је подсетила на то да нико није одговарао ни за погром Срба 2004. године, као ни за уништавање цркава и манастира.

Она је, говорећи о масовним гробницама у централној Србији у којима су пронађени посмртни остаци Албанаца, изразила жаљење због тога што су се такве ствари дешавале.

Брнабић је, међутим, истакла да је наша држава на територији централне Србије истражила апсолутно све гробнице за које је добила податке од Приштине и Међународног Црвеног крста, осим две за које у овом тренутку скупља додатне информације и које ће истражити.

Премијерка је подсетила и на то да је пре две недеље на локацији Кижевак код Рашке завршена ексхумација пронађених посмртних остатака и да су позване породице идентификованих Албанаца да 20. маја одају почаст својим ближњима.

Седници присуствују и министарка правде Маја Поповић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, као и представници правосуђа.