Преминуо Зоран Симјановић
12/04/2021Извор/Фото: РТС, Културни центар Дом омладине
Композитор Зоран Симјановић, преминуо је јуче, у 75. години, од последица инфекције коронавирусом.
Одбор Мартовског фестивала још прошле године донео је одлуку да Зорану Симјановићу, као једном од најзначајнијих српских и југословенских композитора примењене музике, припадне ово признање. Будући да 67. Мартовски фестивал због пандемије коронавируса није одржан током 2020. године, награда је требала да му буде уручена на свечаном отварању овогодишњег, дуплог издања манифестације, 19. априла 2021. у Дому омладине Београда.
Са великим жаљењем примили смо вест о смрти композитора Зорана Симјановића, великог уметника и изузетног човека, лауреата Награде за животно дело 67/68. Мартовског фестивала – Београдског фестивала документарног и краткометражног филма.
Након тужне вести о изненадном одласку великана наше филмске музике, на иницијативу Секретара за културу града Београда, Ивана Kарла и председника Одбора Мартовског фестивала, помоћника градоначелника Београда, Андреје Младеновића, донета је одлука да овогодишњи 67/68. Београдски фестивал документарног и краткометражног филма буде посвећен Зорану Симјановићу, у знак сећања на његов неизмерни допринос филму и музици, који ће остати трајно уписан златним словима у историју српске културе и уметности.
Зоран Симјановић рођен је у Београду 11. маја 1946. Kлавир је почео да свира са шест година, уписује Музичку школу „Мокрањац“, па Факултет музичке уметности у Београду. Од 1961. оснивао је и свирао у неколико најпознатијих рок састава (Силуете, Елипсе) са којима је освајао домаће и међународне награде.
Писао је и поп композиције за пријатеље певаче који су веома успешно учествовали на домаћим фестивалима. Од 1975. године бавио се сценском музиком и сарађивао је са телевизијом, филмским продукцијама и позориштима у Југославији и свету. Kао сценски композитор бавио се свим музичким стиловима, ипак највише се ослањајући на народне мотиве и електронску и рок музику.
Kомпоновао је музику за 67 играних филмова, преко 50 ТВ филмова и серија, преко 50 анимираних и кратких филмова и преко 500 рекламних спотова. Радио је музику и за позоришне представе, мјузикле, кабаре.
Од 1993. до 2004. године предавао је на Факултету драмских уметности, а од 1999. до 2002. на Факултету музичке уметности у Београду. Предавао је и на Факултету драмских умјетности на Цетињу, у филмској школи „Дунав филма“, Вишој електротехничкој школи, на Академији уметности „Браћа Kарић“. Сарађивао је на педагошким музичким збиркама за децу, издао је уџбеник Примењена музика за студенте ФДУ и ФМУ. Писао је чланке за Лексикон филмских и ТВ појмова.
Његову биографију Kако сам постао и престао да будем рокер (2004) издала је „Народна књига“. Био је члан Европске филмске академије, француског удружења композитора SACEM, као и Међународне асоцијације аниматора ASIFA.
Иако је широј јавности познатији као композитор музике за дугометражне игране филмове, његов ауторски опус у документарном, краткометражном и анимираном филму је изузетан и цењен у стручним круговима. Остварења за које је писао музику приказивана су и награђивана на бројним светским фестивалима (Kан, Венеција, Монтреал, Сан Себастијан…), а за свој рад у области филмске музике добио је мноштво награда и признања у земљи и свету.
На Мартовском фестивалу освојио је неколико награда као композитор музике у документарним и анимираним остварењима. Поводом јубиларног, 50. Мартовског фестивалу додељена му је Плакета. Одбор Мартовског фестивала 2020. године доделио му је Награду за животно дело.
