Akademija povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

Zbog epidemije koronavirusa, obeležavanje u „Kombank dvorani“ odvijalo se bez publike, a uz prisustvo predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića, predsedavajućeg Predsedništvu BiH Milorada Dodika, srpskog patrijarha Porfirija i članova Vlade Srbije.

Vučić je tom prilikom poručio da se tokom proleća 1999. godine dogodio zločin, agresija, napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, za koji niko nikada nije odgovarao, i to je nemoguće objasniti danas, 22 godine kasnije.

On je ponovio da niko nikada nije odgovarao za 2.500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca, koji su krivi samo što su čuvali sebe i svoja ognjišta, za više od 6.000 ranjenih.

Prema njegovim rečima, te smrti nisu za one koji su ih posejali bile ni tragične, a još manje greška, već izgovor, namera, jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima i decom.

Predsednik je iskazao zahvalnost svim predstavnicima srpskog naroda iz regiona koji večeras u Beogradu prisustvuju obeležavanju Dana sećanja.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije poručio je da na ovaj dan treba da se setimo i pomolimo za sve nevino nastradale žrtve tokom 78 dana kada se naš narod branio od agresije.

Danas se sećamo vojnika i policajaca, heroja sa Košara i drugih bojišta, nevinih civila i žrtava od kasetnih bombi, stradalih na ulici, u vozu u Grdeličkoj klisuri, u televiziji i na drugim mestima, rekao je on.

Tokom agresije na našu zemlju, kako je istakao, ponovo se pojavila suštinska vrlina, a to je međusobna solidarnost, hrišćanska ljubav za bližnjeg, kada su ljudi delili sve što su imali.

Patrijarh je podvukao da je temelj opstanka države i naroda prosveta i kultura, uz ekonomski razvoj, ali i najvažnije od svega – očuvanje identiteta.

Samo kada znamo ko smo i šta smo, utemeljni u svom identitetu i kada govorimo svoj jezik možemo da gradimo mir. To će biti sigurni garant da ćemo znati da razgovramo sa drugima i gradimo istinske i prave odnose poštujući drugoga, poručio je on.

Na današnji dan, 24. marta 1999. godine, počela je NATO agresija na tadašnju SR Jugoslaviju, u kojoj je tokom neprekidnih 78 dana vazdušnih napada poginulo između 1.500 i 3.500 ljudi, a povređeno više od 12.000 osoba.

Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među njima i 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.

Tokom intevencije teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.

Procena štete kreće se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.