Образложење одлуке жирија за доделу награде за животно дело Добричин прстен, Петру Божовићу

Петар Божовић, или глума на дах

На ово свечано уручење Добричиног прстена за 2020. годину, награде за глумачко животно дело, лауреата Петра Божовића допратило је, уз родбину и пријатеље, и његових две стотине и нешто више одиграних улога.

Кажем и нешто више, а знам тачан број, но он је скоро сваког месеца већи за неколико улога, па не бих да заустављам тај раст. Те две стотине и нешто више различитих сценских појава, људи сваковрсних занимања из разних времена и епоха, зачудних профила и холограма, чине животни уметнички учинак глумца Петра Божовића. Међу њима има људи од великих духовних узлета, али  и нишчих делом и моралом. Ту су личности научног усијања, тик уз маловарошке варалице, часни сиромашни сањари и богате рачунџије који покушавају да купе част, робусни слабићи, и слабашне укољице, љубавници чију љубав гуши нарцизам, људи од идеала и они без њих, људи јаке воље  и они мање такви. Кроз  неколико хиљада излазака на сцену и појава на платну и екранима, одиграо је Петар Божовић тих двеста и нешто дивотника, лудака, шаљиваца, грабанцијаша, добростивих промашеника, сирових зликоваца, занесењака, политичких буздована, блеса што гледају у небеса а нису свесни да је то небо, лекара којима умиру болесници под хлороформом, превратника чији преврати успевају само у народној песми, сељака који док чекајући кишу постају кишне глисте, и губитника, губитника, и опет губитника…

Све је те невероватне људе исто тако невероватни Петар Божовић одиграо на дах, на разумевање, на сродност или на разлику, загрижено, до врха, до краја, до дна. Било је да није хтео да  игра, али никад није било да то што је хтео – није могао да одигра. Радио је то често у сагласју и с дивљењем за лик, али каткад и са отклоном и у полемичном тону с њим.

Никад површно, никад млако, никад  приземно, никад отприлике, али готово свакад из контре. Питао ме једном један студент шта то значи глумити из контре. Глума из контре, рекла сам, то вам је оно што на сцени ради Петар Божовић. Бежећи од плошности општих места, а свакад прецизно знајући шта говори, смишљено и смело  помера  и измешта ствари у контекст изван текстуалног лежишта. Никад то померање није формално ни илустративно, већ жестоко и уметнички слободно. Он интелектуалце махом некако разбаруши и засенчи, у бекству од клишеа, комичке ликове доведе на ивицу озбиљности, да не буду папирнати, тугу стишава јер туга се у његовој изведби не говори већ се наговештава, радости се благо руга, да не делује разметљиво. Управо тај размак између улоге и извођача јесте поље његове необичне играчке контре.

Кажу да је глума истраживање сопствене личности. Зато глумци често говоре да у раду на улози копају по себи. Ех, кад би блâго било тако плитко закопано, глума бу била тек лагана репортажа, а  глумац само водитељ кроз сопствену интиму. Руска пословица каже: није живот што и поље прећи, а својим делом глумац  Петар Божовић говори: није ни глума што и поље прећи, него је лудачко истраживање света маштом. Него је рањиви поход у лудило који се  изводи голим животом. Него је подухват непредвидивог исхода, несамерљивог резултата и никад сасвим завршен.

У то је  истраживање Петар Божовић заронио пре скоро пола столећа, као млади дипломац глуме и почео да глуми на дах, а из контре. Сад се већ извештио да савладава вирове и налете таласа, познаје подводне пречице, зна многе ронилачке тајне, а највише је спознао пресудни значај дубоког удисаја.

Учинак тих његових знања се данас награђује. Прими награду за животно дело, Петре, она је по мери твоје глумачке ерупције, а прстен Добрице Милутиновића направљен је по мери и твоје руке. Носи га и поноси се њиме, као што се ова награда поноси тобом као добитником.

Вида Огњеновић

Жири: Вида Огњеновић, председница Жирија

Светлана Бојковић

Мирјана Карановић

Горан Марковић

Борис Исаковић

Драган Бјелогрлић и

Војин Ћетковић

У Београду, 18.12.2020.

Фото: Танјуг