Zadržan kreditni rejting Srbije na nivou BB+

Doslednost u sprovođenju odgovorne ekonomske politike dala je rezultate, te tako Srbija i dalje ostaje u grupi retkih zemalja kojima u 2020. godini kreditni rejting nije smanjen.

Agencija navodi da su, zahvaljujući uspešno sprovedenim strukturnim reformama i merama fiskalne discipline i konsolidacije, stvorene dobre osnove za održiv privredni rast i da je Srbija ušla u ovu krizu spremna i sa dobro uravnoteženim finansijama.

Pored toga, ističe se da je smanjenjem javnog duga u prethodnom periodu stvoren dovoljan fiskalni prostor da u uslovima krize može da podrži dodatno zaduživanje za paket mera podrške privredi i oporavak ekonomije od negativnog uticaja pandemije, što je ujedno usporilo ekonomski pad srpske privrede.

Takođe, uspešne mere monetarne politike sprovedene u prethodnim godinama rezultirale su stabilnom i niskom inflacijom, koja je na nivou od ispod dva odsto.

U izveštaju se konstatuje da je potencijalna ekonomska šteta od šoka izazvanog pandemijom koronavirusa ublažena zahvaljujući i zajedničkom paketu mera podrške Vlade Srbije i Narodne banke Srbije, koji iznosi skoro 13 odsto BDP-a.

Mere, koje su imale za cilj očuvanje proizvodnih kapaciteta celokupne privrede, održanje životnog standarda stanovništva i obezbeđivanje likvidnosti svih ekonomskih subjekata, značajno su pomogle da se ublaže neposredne posledice  pandemije, ali i da se stvore uslovi za brži oporavak privrede i ostvarenje dinamičnog rasta u 2021. godini.

Pored toga, Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu za kumulativnih 100 baznih poena na 1,25 odsto  tokom 2020. godine i povećala likvidnost bankarskog sektora putem svop i repo-transakcija.

Usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize u 2020. godini, došlo je samo do privremenog blagog porasta učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i već u narednoj godini očekuje se da se javni dug vrati na prethodni opadajući trend.

Direktne strane investicije u prethodnom periodu bile su više nego dovoljne da u potpunosti pokriju tekući deficit.

Pored toga, „Standard i Pur“ navodi da su tokom protekle  decenije strana ulaganja u srpsku proizvodnju rezultirala jačanjem prihoda i diverzifikacijom izvozne korpe.

Agencija ističe da su bankarski sistem i kurs dinara ostali stabilni, da su devizne rezerve na rekordnom nivou i da je nivo problematičnih kredita značajno smanjen sa 22 odsto, koliko je iznosio u 2015. godini, na 3,4 odsto od ukupnog iznosa na kraju septembra 2020. godine.

„Standard i Pur“ procenjuje manji privredni pad ove godine od 1,5 odsto, u odnosu na prethodno projektovanih 3,5 odsto u maju mesecu, kao i da će Republika Srbija već naredne godine ostvariti značajan privredni rast od 4,5 odsto.

Ukoliko se povećanje priliva stranih direktnih investicija nastavi, kao i poboljšanje otpornosti platnog bilansa, rast primanja od izvoza i povećanje nivoa deviznih rezervi, i pored svih rizika, stvorili bi se uslovi za povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije, navodi se u saopštenju.