Nova knjiga: “Otimanje Kosova” u očima jedne Srpkinje!

Ni u jednom trenutku da se ne odreknemo KIM – a, ni kao država, ni kao pojedinci. Jer sve što je oteto – to je prokleto i kad – tad mora se vratiti. A čega se sami odreknemo – to je zauvek izgubljeno!

Svih ovih godina, o raspletu kosovske drame naširoko se raspravljalo kako od strane svetskih moćnika, tako i od domaćih vlastodržaca. Naš ulazak u EU uslovljen je odricanjem Kosova, o kojem se svih ovih godina raspravljalo u Briselu. Došlo je kažu do „pomaka“, jer pošto – poto hoće da iskamče i to srpsko „DA“ za priznanje nezavisnosti Kosova. Srbi nisu Heleni pa da stisnu muda i poput Grka kažu OXI – NE.
Desilo se to što se desilo! Stigla nas ona narodna: „ Čije ovce – toga i livada!“ Narod se – po starom srpskom običaju, ništa nije pitao!? Ali, treba da čuje glas najznamenitijih Srba na pragu trećeg milenijuma.
Taj glas se prolomio u knjizi “Otimanje Kosova”, prejakog ali neizbežnog naslova – novinarke Nađe Andrejević – Keleri.
Knjiga je skrajnuta, baš zbog teme o kojoj govori i stava znamenitih Srba koji su odlučno rekli da se ni u jednom trenutku ne odreknemo KIM – a, ni kao država, ni kao pojedinci. Jer sve što je oteto – to je prokleto i kad – tad mora se vratiti. A čega se sami odreknemo – to je zauvek izgubljeno!

O nastanku knjige, Nađa za Balkanekspresrb kaže:

– Kao novinar, često sam odlazila na KIM i bila svedok patnji preostalog srpskog življa, koje nije napustilo vekovna ognjišta svojih predaka. Uveliko se od strane dobronamernih i zlonamernih ljudi sveta krojila sudbina KIM –a, a ja sam patnje tamošnjih Srba, preživljavala kao svoje. Po povratku, često sam razgovarala sa: crkvenim velikodostojnicima, glumcima, rediteljima, piscima i slikarima. Kod njih sam odlazila drugim povodom, a onda sam otkrivala da im je Kosovo u mislima, pa smo nehotično zalazili u prostor glavobolnih kosovskih tema. Kroz intervjue koje sam radila sa srpskim javnim ličnostima, promolio se glas o „Otimanju Kosova“, rak – rani celog srpstva.

U knjizi su razgovori sa najistaknutijim Srbima današnjice: Branom Crnčevićem, akademikom Dejanom Medakovićem, Petrom Kraljom, Emirom Kusturicom, Dušanom Kovačevićem, Batom Živojinovićem, Petrom Božovićem, Cecom Bojković… Mogu li se oni nazvati srpskim nacionalistima?

Većina njih i jesu nacionalisti, ali u starinskom značenju te reči. A, to starinsko značenje, najbolje je pojasnio pokojni veliki slikar Mića Popović, koji je rekao: „Volim svoj narod, a ne mrzim nijedan tuđi“. Srpsku stvar, svojim pesmama – branio je i rumunski pesnik Adrijan Paunesku u Strazburu, kao i Nikita Mihalkov, čuveni ruski reditelj, koji je rekao: „Po hiljadu puta čujem da se ceo svet bavi Kosovom, ne bi li zaštitio albansko stanovništvo! A, šta je sa Srbima?“

Dugi razgovori; Naša sa Patrijarhpm Pavlom

Jedan od Nađinih sagovornika je i počivši patrijarh Pavle. Pitam: Da li je Patrijarh predviđao ovakav žalostan zaplet, s obzirom da je kao episkop raško – prizrenski tamo proveo 34. godine!?

– Patrijarh je uvek isticao da je zemlja dovoljno dugačka i široka za sve nas, ako umemo da budemo ljudi. Ako smo neljudi, biće nam tesna čak i ako u njoj ostane četvoro, kao što je bilo u doba Adama i Eve, Kaina i Avelja, kada se Kain okrenuo protiv brata svoga i ubio ga. A, tamo je i Kosovo polje, mesto sudbonosne bitke u kojoj mi Srbi nismo otimali tuđe, nego branili svoje, i nismo svoju veru naturali drugima, nego smo branili svoju veru pravoslavnu.

– Kolike su zaista šanse imali Srbi da zadrže KIM u okviru srpskih granica?
Albanci su svih ovih godina novcem od droge kupovali prostor i vreme. Zvanični Vašington je prvo govorio da je albanska Oslobodilačka vojska Kosova teroristička grupacija. Ali, kada je Milošević počeo da se obračunava sa tim grupacijama, Vašington je stao na stranu terorista koje uz buku medijskih doboša naziva mučenicima! Miloševiću je nameštena greška! Optužujući ga za prekomernu upotrebu sile, Amerikanci nas bombarduju osiromašenim uranijumom, kasetnim bombama… Milošević je poražen u medijskom ratu i na bojnom polju. Kao gubitnicima, Srbima je ostalo samo istorijsko pravo na KIM.

Kakav je opšti stav Vaših sagovornika, po pitanju KIM – a?

– Opšti stav je da se ni u jednom trenutku ne odreknemo KIM – a, ni kao država, ni kao pojedinci. Jer sve što je oteto – to je prokleto i kad – tad mora se vratiti. A ono čega se sami odreknemo, to je zauvek izgubljeno. Ako se desi to najgore, ostaće Srbima duhovnost Kosova kao večno pribežište, jer na Kosovu je sveti Knez odbranio najvažniji duhovni i nacionalni princip! Jer, nije otimao tuđe, već branio svoje. A, sveti oci kažu: „Sto puta padni, ali se uvek diži i nikad ne posustaj“. Ponavljam sebi, možda će nas ovo poniženje duhovno obnoviti! Jer, veličina jednog naroda se ne meri dubinom njegovog posrnuća nego brzinom njegovog uspravljanja. ♦