Vojislav Šešelj: Učešće Kosova u „Malom Šengenu“ je implicitno priznanje nezavisnosti

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj na današnjoj konferenciji za novinare podsetio da je postavio poslaničko pitanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.

Pitao je šta to može da donese regionalna inicijativa nazvana „Mali Šengen“ što već nije obuhvaćeno CEFTA sporazumom i upozorio da bi eventualno pristupanje i Kosova toj inicijativi značilo da Beograd implicitno priznaje njegovu nezavisnost.

„Zašto nismo insistirali na doslednom sprovođenju CEFTA sporazuma i da se postepeno proširuju određene olakšice u trgovinskoj razmeni između zemalja članica, kao i da se podstiče njihova ekonomska i politička saradnja“, upitao je Šešelj na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije. Ocenio je da je za Srbiju i srpski narod uvredljiv i sam naziv „Mali Šengen“, ali da je mnogo opasnije pitanje statusa članica, koje nije jasno definisano, za razliku od statusa članica CEFTA. Šešelj je podsetio da su ideju o takozvanom “Malom Šengenu” do sada podržale Srbija, Albanija i Severna Makedonija, a da se tu skriva opasnost da se eventualno priključenje Kosova shvati kao da Srbija implicitno priznaje kosovsku nezavisnost.

Lider Srpske radikalne stranke je naveo da su prve tri države učestvovale na sastancima u Novom Sadu i Ohridu, a da je idući sastanak zakazan za 21. decembar u Draču.

Prema njegovoj oceni, neslaganje koje je zvanična Priština iznela po tom pitanju i navodni sukob sa albanskim premijerom Edijem Ramom samo je fingirano.

„Počela je igra koja će trajati još mesec dana. Još će se Priština žešće suprotstavljati i Rama će ih pritiskati, a onda će početi pritisak sa Zapada i u jednom trenutku, dva-tri dana pred sastanak u Draču, albansko rukovodstvo u Prištini će iznenada pristati i poslati delegaciju. I ta delegacija će imati status kao i delegacija Srbije. Gde je garancija da to neće biti tako? Ja je ne vidim i očekujem da mi predsednik Republike to razjasni. Šta će uraditi ako Rama dovede delegaciju u Drač da učestvuje ravnopravno“, upitao je Šešelj.

On je ocenio da je tada jedino rešenje koje Srbija može da primeni otkazivanje učešća u „Malom Šengenu“, jer ovaj put niko neće prihvatiti fusnotu u kojoj se objašnjava da je to teritorija pod kontrolom Unmika, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Govoreći o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovim ingerencijama, Šešelj je rekao da on ima najveću faktičku vlast, koja nije formalna ali proističe iz činjenice da je i predsednik najveće vladajuće partije.

„Takav je slučaj bio i kod Slobodana Miloševića i Borisa Tadića. On (Vučić) može da učestvuje u odlučivanju o svim pitanjima gde se vlada ne suprotstavi njegovom učešću. On bi bio formalno obavezan da se kreće u okvirima koje mu zada vlada, a pošto je cela vlada pod njegovom kontrolom, faktičko stanje je takvo“, rekao je Šešelj.♦

SRS