PREPISALI SMO RSE: Da li za povlačenje priznanja Kosova Srbija platila Centralnoafričkoj Republici 350.000 evra?

ŠEF srpske diplomatije Ivica Dačić 27. jula 2019. je izjavio da je Centralnoafrička Republika četrnaesta država koja je povukla priznanje Kosova

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova optužilo je Vladu Srbije da nudi mito u zamenu za povlačenje priznanja Kosova, nakon pisanja centralnoafričkog portala o aferi u koju su upletene ministarka spoljnih poslova Centralnoafričke Republike (CAR) Silvi Baipo Temon (slika gore) i „specijalni savetnik ministra spoljnih poslova Srbije“.

“Duboko smo zabrinuti što je srpska vlada instalirala korupciju i mito kao diplomatsko sredstvo za dobijanje falsifikovanih dokumenata koji ne služe ničemu osim pogoršanju odnosa Kosova i Srbije“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kosova.

U tekstu centralnoafričkog portala „Corbeau News Centrafrique” od 25. avgusta navodi se da se “specijalni savetnik ministra spoljnih poslova Srbije, “izvesni Vladimir” sredinom jula 2019. godine u Parizu sastao sa ministarkom spoljnih poslova Centralnoafričke Republike Silvi Baipo Temon i tom prilikom joj “nudio 200 miliona centralnoafričkih franaka (350.000 evra) u zamenu za notu o povlačenju priznanja Kosova”.

Kao „izvesnog Vladimira“ koji je navodno nudio mito, Ministarstvo spoljnih poslova Kosova označilo je Vladimira Cizelja, specijalnog savetnika srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića. Kosovske vlasti sumnjaju u autentičnost ne samo note Centralnoafričke Republike o povlačenju priznanja Kosova, već i svih prethodnih i tvrde da je reč o falsifikovanom dokumentima, u čemu je, kako navode, učestvovao upravo Vladimir Cizelj.

Da je Centralnoafrička Republika navodno povukla priznanje Kosova, javnosti je predočio 27. jula 2019. gostujući na Javnom servisu prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i tom prilikom pokazao dokument za koji je tvrdio da ga je potpisala lično centralnoafrička šefica diplomatije Silvi Baipo Temon.

Radio Slobodna Evropa (RSE) se ovim povodom obratio Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Ko je Vladimir Cizelj? “Savetnik ministra spoljnih poslova Srbije (Ivice Dačića) poznat po kriminalnoj prošlosti i vezama sa kriminalnim mrežama van Evrope”, ovako Ministarstvo spoljnih poslova Kosova označava u svom saopštenju Vladimira Cizelja.

RSE je uputio pitanja u vezi sa ulogom Cizelja u kampanji Srbije za povlačenje priznanja Kosova na e-mail kompanije „Vlatacom Institut“ iz Beograda, čiji je Cizelj jedan od osnivača i direktora, ali do kraja rada na ovom članku nije dobio odgovor.

Da je Vladimir Cizelj bio angažovan kao specijalni savetnik Ministarstva spoljnih poslova potvrđuje dokument Ujedinjenih nacija gde je Cizelj naveden kao jedan od delegata Ministarstva spoljnih poslova Srbije na konferenciji UN o migracijama u decembru 2018. godine.

Ime Vladimira Cizelja, koji je inače državljanin Slovenije, prati više afera u Srbiji. Njegovo ime spominje se u takozvanoj aferi „Kofer“ iz 2006. godine kada su uhapšeni tadašnji viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić i funkcioner Socijalističke partije Srbije Vladimir Zagrađanin sa optužnicom za primanje mita da bi navodno Narodna banka Srbije vratila dozvolu za rad „Kreditno-eksportnoj banci“ (KEB).

Ovo hapšenje se navodno odigralo 15 minuta pošto je Ivica Dačić napustio Simićev stan. Vladimir Cizelj bio je predstavnik akcionara TBI grupe koja je bila vlasnik „Kreditno-eksportne banke“. Akteri ove afere pravosnažno su oslobođeni optužbe 2011. godine.

Mediji su 2012. godine pisali o tome da je Cizeljeva kompanija „Vlatacom“ isporučila opremu za međunarodno multisportsko takmičenje Univerzijada u Beogradu navodno godinu i po dana posle njenog održavanja. Ugovor o nabavci opreme sa firmom „Vlatacom“ zaključilo je tada Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je vodio Ivica Dačić.

U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kosova se ističe da je Cizelj bio umešan i u jedan skandal u Bocvani koji se odnosi na nabavku opreme za šifriranje, ali je Vlada ove države na jugu Afrike demantovala navode da je posao sa firmom „Vlatacom“ ugovoren.

Zanimljiv podatak je da je beogradski „Vlatacom“ inicirao sastanak predstavnika Ministarstva odbrane Srbije i Bocvane 2017. godine u Beogradu, a na sastanku je konstatovano, između ostalog, da „podrška Bocvane naporima Srbije za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji“ predstavlja dobar osnov za dalju saradnju ministarstava.

Kompanija „Vlatacom Institut“ inače razvija hardverske i softverske proizvode kao što su sistemi za izdavanje biometrijskih ličnih i putnih dokumenata, sistemi za proveru identiteta, kontrolu saobraćaja i drugo. Prema podacima iz finansijskog izveštaja iz 2018. godine, „Vlatacom“ je vlasnik firme „VT center“ doo Beograd i firme „Vlatacom“ u Bocvani, а proizvodi ove firme za automatsku kontrolu putnih isprava i evidenciju putnika se koriste na međunarodnim prelazima u Srbiji, Nigeriji i Moldaviji. Resorna ministarstva i agencije u Angoli, Bocvani, Nigeriji, Iraku i Slovačkoj takođe, kako se navodi, koriste rešenja koje je razvio „Vlatacom“.

Rusija poslednjih godina jača svoj uticaj u Centralnoafričkoj Republici. U avgustu prošle godine sa tom državom potpisala je sporazum o vojnoj saradnji, a 24. aprila 2019. godine i sporazum o osnivanju predstavništva ruskog Ministarstva odbrane pri Ministarstvu odbrane Centralnofričke republike, sa ciljem unapređenja saradnje vojski dveju država.

Francuski list “Le Monde” je u junu 2018. objavio tekst o ruskim obaveštajcima i instruktorima koji su zvanično u CAR došli kako bi obučavali lokalnu vojsku. Međutim, sagovornici ovog francuskog lista su naveli da je reč o “plaćenicima” ruske privatne vojne kompanije “Vagner” (Wagner) koju mediji dovode u vezu sa Jevgenijem Prigožinom, bliskim predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

Mesec dana kasnije, 30. jula 2018. trojica ruskih novinara ubijeni su u Centralnoafričkoj Republici. Oni su snimali dokumentarni film o aktivnostima kontroverzne ruske paramilitarne jedinice “Vagner”, čiji su se plaćenici navodno borili u Ukrajini i Siriji.

Šefica centralnoafričke diplomatije Silvi Baipo Temon na tu funkciju stupila je u decembru 2018. godine. U tekstu portala “Corbeau News Centrafrique” navodi se da je Temon odluku da povuče priznanje Kosova donela samostalno, bez prethodnih konsultacija sa drugim državnim zvaničnicima, pre svega sa predsednikom CAR-a i da se oslanja na podršku ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova.

O ulozi Rusije u kampanji Srbije za povlačenje priznanja Kosova RSE je pisao u julu 2019. na osnovu sporazuma o saradnji koja je Rusija potpisivala sa različitim državama pre nego što bi one dostavile srpskim organima notu o povlačenju priznanja.

Srbija od 2017. sprovodi kampanju za povlačenje priznanja Kosova. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je do sada 15 država povuklo priznanje Kosova. Sam šef srpske diplomatije Ivica Dačić navodi da mu je cilj da broj zemalja koji priznaju Kosovo kao nezavisnu državu padne na 96, što je polovina članica Ujedinjenih nacija, kako bi se sprečilo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama.

“Kada taj broj bude pao na 96 i manje, mogu da smatram da sam završio ono što sam obećao”, rekao je Dačić na Javnom servisu u julu 2019(Foto UN web TV).♦