SKUPŠTINA SRBIJE: Opozicija pita – dokle će Vlada da toleriše crnogorske provokacije?

Ranka Čičak

Poslanici Skupštine Srbije nisu zadovoljni radom rukovodstva i institucija Srbije.
Radikal Miodrag Mirčić pita dokle će srpski predsednik, a i Vlada da tolerišu antisrpsku histeriju u Crnoj Gori:

– Onaj koji se izjasni kao Srbin, ne može da radi u državnim institucijama, a teško dolazi do posla i u privatnim firmama. Republika Srbije i Vlada treba da konačno pozovu bar ambasadora Crne Gire i da mu saopšte oštro protivljenje ovakvom odnosu crnogorske vlasti prema srpskom narodu. Za svaku opasku Vlade Srbije, poziva se naš ambasador u Podgorici i saopštava mu se da Srbija ne sme više tako i tako da se ponaša, bez obzira o čemu se radi. Za to vreme, Predsednik i Vlada Srbije, nastoje da sve probleme što više gurnu u stranu, tvrdeći da je mir i dobri odnosi između dve zemlje najvažniji.Čemu više popuštanje crnogorskom rukovodstvu?

I Đorđe Vukadinović ima slično mišljenje:
-Upozoravao sam na teške provokacije Vlade Crne Gore prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i interesima Srbije. Naše rukovodstvo nije reagovalo, a onda je crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo našeg ambasadora u Podgorici i predalo mu demarš. Dakle, umesto mi da protestvujemo, to su uradili oni. I sa Albancima je slično. Tači je uputio kosovskom parlamentu zahtev i predlog rezolucije za pripajanje Bujanovca, Preševa i Medveđe tzv.republici Kosovo. Ja to vidim kao tešku popustljivost i snishodljivost vrha naše države, bez obzira kako naše rukovodstvo tu popustljivost pravda. Jer, to je kao kod čarape – kad krene da se cepa, nema prestanka dok ne dođe do kraja. Kad im se da mali prst, oni će tražiti celo telo. U ovom se domu ta popustljivost već pokazala onda kada je sa Kosovom predloženo razgraničenje.Tako je samo podstakla radikalne elemente u Prištini da traže i delove teritorije centralne Srbije.

Marijan Rističević traži da mu nadležne institucije odgovore da li je tačno da su predstavnici bivše vlasti 2007. godine u američkoj ambasadi tražili da Albanci odlože proglašenje nezavisnosti za termin posle izbora Borisa Tadića, kako njegova pobeda ne bi došla u pitanje. Tadić je položio zakletvu 14.fabruara, a Albanci su proglasili nezavisnost tri dana kasnije:

– Boris se pravio nevešt i otišao na put u Rumuniju. Da li je to on menjao zemlju za svoju fotelju? Da li je tačno da su napravili granične prelaze na Brnjaku i Jarinju? Da bi o svemu ćutao, Đorđe Vukadinović dobio je za vreme vladavine Tadića, od Lutrije Srbije 2 i po miliona dinara za svoju organizaciju Nezavisna vlaška politička misao. A kako je Đorđe danas glasan!♦
–