JERUSALEM POST: Zašto bi Izrael trebalo da prizna Kosovo?

Izraelski mediji su prošlog septembra naširoko preneli izjavu kosovskog predsednika Hašima Tačija da će da otvori ambasadu u Jerusalimu ako Izrael prizna Kosovo kao suverenu državu. Tačijeva objava bila je samo jedan od mnogih predloga koje su kosovski zvaničnici ponudili Izraelu kako bi on prevazišao svoje trenutno oklevanje i priznao najmlađu državu na Balkanu. Uprkos tome što je to na neki način populistička molba, nagoveštaj da će priznavanjem Kosova Izrael da dobije prijatelja, trebalo bi da poziva na razmišljanje.

Kosovo je ove godine proslavilo jedanaestu godinu od nezavisnosti od Srbije – do koje je došlo nakon jednostranog proglašenja 2008. godine. Kosovo, koje čini 90 posto albanskog stanovništva, priznato je od strane više od 110 zemalja – uključujući Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Nemačku i većinu zapadnih zemalja. Međutim, Srbija, uz podršku Rusije, odbija da prizna Kosovo i aktivno je pokušavala da blokira njegovo pridruživanje međunarodnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije.

Izrael pripada grupi zemalja koje još uvek ne vide Kosovo kao nezavisnu državu. Oni nemaju zvanične odnose. Nevoljnost Izraela da prizna Kosovo je delimično motivisana strahom – bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova moglo da se upotrebi kao presedan u izraelsko-palestinskom sukobu. Međutim, nema razloga za takve strahove.

Nezavisnost Kosova zasniva se na težnji za samoopredeljenjem stanovništva nakon kampanje etničkog čišćenja koju je Srbija vodila protiv svoje bivše autonomne pokrajine – etničkog čišćenja koje je zaustavljeno nakon međunarodne intervencije. Razgovori pod vođstvom UN-a, između 1999. i 2008. godine, u kojima se insistiralo na posredovanju u donošenju konačnog rešenja sukoba između Kosova i Srbije nisu uspeli zbog neprihvatanja Srbije. U ovom slučaju, ne može se vršiti poređenje sa izraelsko-palestinskim sukobom, u kojem komplikovanost može u velikoj meri da se pripiše brojnom odbijanju palestinskog rukovodstva da naprave kompromis.

Štaviše, Međunarodni sud pravde (MSP) podržao je proglašenje nezavisnosti Kosova. MSP je u svom Savetodavnom mišljenju iz 2010. godine – koje je zatražila Generalna skupština UN istakao da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo. O Sui generis slučaju Kosova raspravljano je bezbroj puta.

Međutim, najsporniji argument protiv mogućih analogija između konflikta Kosova i Srbije i izraelsko – palestinskog sukoba je u tome što palestinske vlasti ne prihvataju nezavisnost Kosova i pružaju eksplicitnu podršku Srbiji. Ova pozicija sama po sebi zakopava sve moguće tvrdnje da se Kosovo može koristiti kao presedan za palestinski slučaj.

Drugi glavni faktor koji utiče na stav izraelskih zvaničnika o Kosovu jesu potencijalne negativne posledice koje bi u odnosu između Izraela i Srbije ovo priznanje izazvalo. Ali srpsko-izraelski odnosi imali su svoje klimave trenutke. Srbija je u UN-u i njegovim agencijama u više navrata stala na stranu Palestinaca i njihovih saveznika. Srbija je takođe prošle godine oštro kritikovala Izrael zbog učešća na ceremoniji u Hrvatskoj.

Međutim, odnos između dve zemlje pokazao se kao trajan i motivišući. Priznanje Kosova od strane Izraela bi nesumnjivo i dalje bilo sa istim ishodom izraelsko – srpskih odnosa (prim.prev.). Uostalom, većina zapadnih demokratskih zemalja priznaje i aktivno podržava nezavisnost Kosova, a Srbija i dalje nastavlja da neguje prijateljske odnose sa njima.

Konačno, priznavanje Kosova bi značilo da će Izrael da dobije još jednog prijatelja. Pored izjava svojih zvaničnika, Albanci se u biti duboko saosećaju sa jevrejskom zajednicom i jevrejskom državom, što se ogleda i u odličnim odnosima između Albanije i Izraela. Ovaj odnos između Albanaca i Jevreja nastao je u tragediji holokausta, kada su Albanci u Albaniji i na Kosovu odbili da predaju pripadnike lokalnih jevrejskih zajednica fašističkoj Italiji i nacističkoj Nemačkoj – a takođe su pružili pomoć mnogim jevrejskim izbeglicama koje su bežali iz centralne i južne Evrope, tako što su im pružili hranu i sklonište. I ovaj odnos je ojačan 1999. godine, kada je Izrael pružio dobrodošlicu albanskim izbeglicama tokom etničkog čišćenja na Kosovu od strane Srbije.

Kosovo je ove nedelje – 11. juna – proslavilo godišnjicu kapitulacije Srbije i njeno povlačenje sa Kosova. Ova kapitulacija omogućila je milionima izbeglica koje su napustile Kosovo tokom rata, uključujući i one koje su privremeno pronašle utočište u Izraelu, da se vrate kući. Ali u isto vreme, to je bio odlučujući trenutak koji je pokrenuo točak istorije i doveo do nove realnosti – nepovratne nezavisnosti Kosova. Ako postoji nešto što čak i kritičari premijera Benjamina Netanjahua uvek priznaju je to da je on vladao Izraelom kroz realističan i pragmatičan pristup proširenju liste prijatelja Izraela na globalnoj sceni. Priznavanje Kosova, pored toga što bi potvrdilo realno stanje, omogućilo bi Izraelu da sada doda još jedno ime na toj listi(Kossev).♦