Narodno pozorište: Osavremljena klasika – “Nečista krv” 12. aprila

Ranka Čičak

“Nečista krv” Bore Stankovića po četvrti put pred beogradskom publikom.
Jedna od postavki bila je baletska, po libretu Lidije Pilipenko 2008 godine.Ostale tri su dramske.

Režiser: Milan Nešković

Prvu dramatizaciju Borinog romana, odobrenu od njegove porodice, napravio je Borin zemljak Anton Mihailović 1933 godine. Režirao je Josip Kulundžić. Sofku je igrala Nadežda Riznić, a efendi Mitu Dobrica Milutinović. Predstava nije doživela veliki uspeh.
Posle 42 godine, u decembru 1975 Beograđani su videli novu postavku “Nečiste krvi”. Oduševila ih je Vera Čukić u ulozi Sofke, Milan Puzić u ulozi efendi Mite, Ksenija Jovanvić kao Sofkina majka, Branislav Jerinić kao gazda Marko, Mira Bobić kao Markova žena.Muzika Vojislava Kostića dopunila je uživanje.Punih deset godina sala Narodnog pozorišta bila je puna. zvedeno je više od 300 predstava “Nečiste krvi”. Pedstava je gostovala i dizala na noge publiku u celoj Jugoslaviji.

Osavremila Stankovića: Maja Todorović

U petak, 12. aprila “Nečista krv” je ponovo pred publikom Narodnog pozorišta. Po motivima istoimenog romna Bore Stankovića, autor teksta je Maja Todorović. Režiser je Milan Nešković. Dramaturg Molina Udovički Fotez, a muziku je napisala Anja Đorđević. Sofku igra Jovana Stojiljković, efendi Mitu Nebojša Dugalić, Sofkinu majku, Nataša Ninković, gazda Marka Nenad Jezdić. Markova žena je Dušanka Stojanović, sluškinja Ljiljana Blagojević, kupačica Radmila Živković, Arsa, Markov sluga Tanasije Uzunović, Sofkin muž je Pavle Jerinić, Todorina sestra, Zlatija Ocokoljić, sluga mutavac, Nikola Vujović. Dečak Stevan Kalezić igra malog Tomču. Nastupa i operski peveč Vladimir Andrić.

Sofka: Jovana Stojković

Već na konferenciji za novinare koja je najavila ovu premijeru , pokazalo se koliko je još aktuelan Bora Stanković. Stereotipi o tradiciji, društvenom prihvatanju ideje pojedinca, pa i čaršijske intrige sitnih zlobnika izašli su na videlo. Upravnica Narodnog pozorišta, Ivana Vujić, dovela je celu svoju ekipu proslavljenih umetnika i rekla da su svi oni s radošću ušli u težak zadatak savremene pripreme ove drame.Pohvalila je današnju Sofku, Jovanu Stojiljković, a za sve rekla da se radi o ekipi koju bi svako pozorište poželelo.
Maja Todorović pronašla je najaktuelnije u romanu Nečista krv:
– Pošto sam se i do sada bavila ženama koje su se izdvajale iz svog vremena i okruženja, “Nečista krv” je prirodni nastavak mog interesovanja kao autorke. Sofka se od jedne samosvesne žene pune života, pretvara u žrtvu nasilja, koja sebe krivi i svoju nečistu krv za to što je muž zlostavlja. Živimo u vremenu u kojem su žene još uvek žrtve nasilja. Čujem i same žene koje kažu – neka ju je udario, zaslužila je. Ono što me najviše plaši je da će se posle predstave, iz dela publike čuti sličan komentar i za Sofku.Ovo što kažem nije nikakav feminizam, niti borba za jednakost polova.Pitanje je odnosa među ljudima. Šta se to dogodi da ljubav preraste u nezadrživ bes? Da li je to neka nečista krv, koja se prenosi s kolena na koleno, ili to nastaje pod uticajem okruženja u kojem živimo. Svi smo danas pretrpeli neku vrstu nasilja, ako ne fizočkog, onda psihološkog, baš kao i junaci “Nečiste krvi”. Nije samo Sofka žrtva nasilja, niti je Tomča jedini nasilnik. Gotovo svi junaci su na neki način i žrtve i dželati. Promenilo se vreme, ali mislim da su nerešeni porodični odnosi i nasilje uvek i svuda isti i bolni.
Maja je rekla da njen tekst nema vranjanskog govora, da se bavi samo filozofskim pristupom nasilju i slobodi jedinke u društvu. Ipak, jedna novinarka je održala predavanje o piscu Bori Stankoviću i traži da joj se objasni zašto je zanemarena tradicija.
Njene su teške reči iznervirale reditelja Milana Neškovića, pa je otišao na probu, koja je upravo počinjala. Dramaturg Molina Udovički pokušala je novinarki da objasni ono što u objašnjenju autorke o delu ona nije razumela:
– Predstava nema staro Vranje.Iz romana je Maja izvukla univerzalno, a to je novac, eros, i večito međuljudsko pitanje – šta će ko reći.
– Ja sam govorila o ženama u Srbiji, koje su, uprkos tiraniji starih predrasuda, uspele da žive i rade slobodno. Pomenula sam premijerku, koja se ubrzo uvrstila među najumnije predsednike vlada u Evropi, zatim ministarke, direktorke,vlasnice fabrika.
U grupu uspešnih i slobodnih žena spada i Ivana Vujic, koja je, tek što je došla u Narodno pozoriste , u kuću punu intriga, gde su stražari huškali na ustanke protiv upravnika, a i nju po hodnicima danas razapinju na krst, odlučila da na repertoar stavi ovakvu temu o univerzalnoj slobodi čoveka. Ivana je u Narodno pozorište vratila i nekoliko glumica koje godinama nismo videli. Zahvalna joj je Ljiljana Blagojević, a i Ivana Žigon, koja osam godina , zbog različitih podmetanja nije igrala u svojoj matičnoj kući.♦