KOSOVO: Ima li Vojske bez izmene Ustava?

“Sjedinjene Američke Države nastaviće da podržavaju disciplinovanu i transprentnu tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga u profesionalnu, multietničku, NATO interoperabilnu vojsku sa mandatom ograničene teritorijalne samoodbrane”, stoji u odgovoru Američke ambasade u Prištini na pitanje da prokomentariše proširenje mandata KBS putem zakonskih a ne ustavnih izmena.

“Pozivamo političke lidere Kosova da obezbede da se proces nastavi sveobuhvatno, na pažljivi način koji če predstaviti sve svoje građane i koji će biti koordinisan sa NATO saveznicima”.
NATO je, čini se, odstupio od tvrdog zahteva da je za svaku promenu mandata Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) neophodna izmena Ustava. Ovo proizilazi iz promene u rečniku zvaničnika Alijanse kada komentarišu usvajanje tri zakona u Skupštini Kosova koja se odnose na proširenje nadležnosti KBS-a. U zvaničnom stavu Alijanse sada ne postoji zahtjev za izmenu ustavnih odredbi. Traži se jedino konsultacija sa NATO-ovim saveznicima i zajednicama koje žive na Kosovu, da bi promenili mandat Oružanim snagama. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u više navrata izričito rekao da izmena mandata KBS-a “mora da bude u skladu sa Ustavom i zahteva neophodne ustavne izmene”. To je, prema tadašnjim rečima Stoltenberga, “jasna pozicija NATO saveza”. Međutim, ovaj zahtev je izbledeo u retorici. Upitana da potvrdi da je NATO odustao od zahteva koji se tiče izmena u Ustavu Kosova, portparolka NATO-a Oana Lungescu je naglasila da je politika Alijanse “konsistentna”.

“Ukoliko bi mandat Kosovskih bezbednosnih snaga evoluirao, Severnoatlantski savez bi bi morao da preispita stepen angažovanja NATO-a na Kosovu. Takođe, nastavljamo da naglašavamo da bilo kakve inicijative koje se odnose na mandat KBS-a treba u potpunosti da se konsultuje sa svim zajednicama na Kosovu i sa NATO-ovim saveznicima”, izjavila je Lungescu za Radio Slobodna Evropa (RSE). Međutim u njenoj izjavi, kao u izjavama mnogih zvaničnika koji se bave ovim pitanjem, nedostaje jasna preporuka na neophodnost ustavnih izmjena, kao što je bio slučaj u ranijim prilikama.
Za zvaničnu Prištinu odluka Skupštine Kosova je rezultat konsultacija sa saveznicima u NATO-u. Premijer Ramuš Haradinaj je izjavio da su u zvaničnim kontaktima sa sedištem Alijanse te da “nema oklevanja kada je u pitanju podrška KBS-u”. Da se međunarodna zajednica prećutno više ne odupire ideji o formiranju kosovske vojske, pokazuje i nedavna “mekša” reakcija američke strane. Ambasada Sjedinjenih Država u Prištini je pri usvajanju zakona u Vladi Kosova saopštila da nije bila konsultovana o vremenu objave odluke Vlade Kosova i dodala da će “analizirati zakone kako bi se razumela njihova svrha i efekat”. Potpuno drugačiju reakciju su imale američke diplomate prošle godine, kada je predsednik Kosova Hašim Tači početkom 2017. Skupštini prosledio zakon o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti u vojsku, a taj potez je naišao na oštru kritiku međunarodne zajednice, pre svega SAD-a i NATO-a. Sjedinjene Države tada su izrazile zabrinutost zbog najave Kosova o promeni mandata KBS-u bez ustavnih amandmana, navodeći da bi usvajanje takvog zakona nateralo SAD da “razmotre saradnju sa ovim snagama”. Ambasada u Prištini je navela da podržava postepenu i transparentnu transformaciju ovih snaga, ali koja “mora da bude u skladu sa Ustavom Kosova, putem sveobuhvatnog političkog procesa koji odražava multietničku demokratiju na Kosovu”.

Ambasada se tada ponudila i da se uključi u proces konsultacija sa svim stranama kako bi se ostvario zajednički cilj o transformaciji. Nedostatak podrške srpskih poslanika za ustavnim izmenama o ovom pitanju je nateralo tada Tačija da inicira zakonske izmene kako bi se mandat KBS-a proširio i na odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova. Tači je tada, nakon pritiska međunarodne zajednice, odustao od ideje da se vojska formira zakonskim izmenama i obećao da će razgovarati sa srpskim predstavnicima kako bi ih ubedio da podrže ustavne izmene po tom pitanju. To se nije desilo. Postojeće zakonske izmene za proširenje nadležnosti KBS-u inicirao je premijer Ramuš Haradinaj u septembru 2018. godine i to izmenom triju zakona koji se odnose na strukturu, službu i mandat ovih snaga(RSE).