28. septembar

–1914 – Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva. Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku (“Rukoveti”, “Primorski napjevi”, “Liturgija”).

48. p.n.e – U Egiptu je ubijen Gnej Pompej Veliki, jedan od najvećih rimskih državnika i vojskovođa, koji je 69. godine pre nove ere ugušio Spartakov ustanak, a 61. osvojio Jerusalim. Rimski Senat izabrao ga je za konzula 52, a vlast je izgubio nakon poraza od Gaja Julija Cezara u bici kod Farsale, posle čega se sklonio u Egipat.

1066 – Normanski vojvoda Vilijam (William), budući engleski kralj Vilijam I Osvajač (the Conqueror), iskrcao se sa vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i počeo osvajanje Engleske.

–1573. – Rođen je italijanski slikar Mikelanđelo Karavađo. Odlučno je prekinuo sa dotadašnjim idealističkim i intelektualnim shvatanjem slikarstva i orjentisao se ka naturalizmu. Služio se snažnim kontrastima jarkog svetla i dubokih senki, osvetljavajući svoje figure sa strane. Izvršio je veliki uticaj na francusko i holandsko slikarstvo 17. veka. Dela: “Marijina smrt” (Luvr), “Polaganje Hrista u grob” (Vatikanski muzej), “Hristos s decom” (London), “Kockari” (Drezden), “Prizivanje sv. Mateje” (Rim).

1841 – Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso (Georges Benjamin Clemenceau), premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. U vreme Drajfusove afere objavio je u svom listu “L'Oror” (L'Aurore) poznato Zolino pismo predsedniku Republike “Optužujem”.

1864 – U Londonu je osnovana Prva internacionala (Međunarodno udruženje radnika), za koju je osnivački dokument pod nazivom “Inauguralna adresa i Statut” napisao Karl Marks (Marx).

–1895 – Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster (Louis Pasteur), pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan “pasterizacija”. Osnivač je naučnih grana mikrobiologije i stereohemije. Organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan po njemu.

–1902 – Umro je francuski pisac Emil Zola (Emile), tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana, autor “Tereze Raken”, “Žerminala”, “Nane” i drugih romana. Poznat je i po otvorenom pismu (1898) predsedniku Francuske pod naslovom “Optužujem” u kojem je otkrio mahinacije najviših vojnih krugova u “Drajfusovoj aferi”.

–1914 – Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva. Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku (“Rukoveti”, “Primorski napjevi”, “Liturgija”).

1944 – Jedinice Crvene armije su u Drugom svetskom ratu prešle u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

1949 – Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći SSSR i Jugoslavije, što su potom učinile i ostale zemlje “socijalističkog lagera” – Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra.

1958 – U Francuskoj je održan referendum na kojem je prihvaćen novi ustav, čime je počelo razdoblje Pete Republike. Novim ustavom ojačana je predsednička vlast.

1965 – Prilikom erupcije vulkana na Filipinima, 56 kilometara južno od Manile, 184 osobe izgubile su život.

–1966 – Umro je francuski pisac Andre Breton, teoretičar i osnivač nadrealističkog pokreta. Svoje stavove o psihoanalizi i automatizmu podsvesti kao osnovi umetničkog stvaralaštva izneo je u Manifestima nadrealizma (1924, 1930) (“Nadrealistička revolucija”, “Nađa”, “Sjaj zemlje”, “Izgubljeni koraci”, “Praskozorje”, “Fatamorgana”, “Nadrealizam i slikarstvo”).

1970 – Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser (Nasser). Jedan od inicijatora vojnog udara kojim je 23. jula 1952. svrgnut kralj Faruk I (Farouk), proglasio se premijerom dve godine kasnije, a 1956. izabran je za predsednika Egipta. Nacionalizovao je Suecku kompaniju, što je u jesen 1956. dovelo do neuspešnog anglo-francusko-izraelskog napada na Egipat, a u junu 1967. vodio je i izgubio šestodnevni rat sa Izraelom. Bio je jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1989 – U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos). Predsednik Filipina postao je 1965, kao jedan od najpopularnijih političara, a 1986. je na talasu masovnih protesta zbačen sa vlasti, posle čega je izbegao na Havaje.

1990 ; – U Skupštini Srbije usvojen je novi Ustav, uveden je višestranački politički sistem, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile su atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije.

1994 – U nevremenu u Baltičkom moru u blizini finske obale potonuo je feribot “Estonija”. U toj najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, poginulo je više od 900 ljudi.

1996 – U Vučitrnu, na Kosovu, bačene su dve eksplozivne naprave u krug vojne kasarne, a u selu Rudnik i mestu Podujevo napadnute su policijske stanice. Oružani napadi kosovskih Albanaca na punktove srpske policije učestali su u narednim mesecima, što je početkom 1998. dovelo do otvorenih sukoba.

1998 – Nakon dve nedelje uličnih nemira i nasilja koji su zapretili da će oboriti vladu silom, albanski premijer Fatos Nano podneo je ostavku.

2000 – Savezna izborna komisija saopštila je konačne rezultate predsedničkih izbora u SR Jugoslaviji, prema kojima Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica idu u drugi izborni krug. Smatrajući da su rezultati falsifikovani, pristalice Demokratske opozicije Srbije počele su masovne proteste širom zemlje, a narednih 11 dana Srbija prolazi kroz najtežu političku krizu od dolaska Miloševića na vlast.

2000 – Počeo je palestinski ustanak (intifada). Neposredan povod bila je poseta tadašnjeg lidera izraelske opozicije svetim mestima u jerusalimskom starom gradu. U naredne dve godine poginulo je više od 1.000 Palestinaca i više stotina Izraelaca.

2001 – Savet bezbednosti UN ukinuo je sankcije Sudanu, uvedene 1996. nakon što je ta zemlja odbila da isporuči osumnjičene za pokušaj atentata na egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, 1995. u Etiopiji. Ukidanje sankcija su tražile i Egipat i Etiopija.

2003 – Umro je Altea (Althea) Gibson, prvi teniski igrač tamne puti koji je osvojio Vimbldon i državno prvenstvo SAD.

2007 – U Njujorku su počeli direktni pregovori delegacija Beograda i Prištine o statusu Kosova u novom pregovaračkom procesu uz posredovanje “trojke” Kontakt grupe. Beograd je saopštio svoje viđenje suštinske autonomije u okviru granica Srbije, dok je Priština ponudila “prijateljstvo i saradnju dve nezavisne države”.

2010 – Umro je Artur Pen (Arthur Penn) režiser filmskih klasika među kojima su “Potera bez milosti”, “Boni i Klajd” i “Mali veliki čovek”.

2012 – Posmrtni ostaci kneza Pavla Karađorđevića, njegove supruge Olge i sina Nikole ekshumirani su u Lozani u Švajcarskoj i preneti u Srbiju, gde su sahranjeni u porodičnoj grobnici u Crkvi svetog Đorđa na Oplencu kod Topole.

2013 – Savet bezbednosti UN jednoglasno je izglasao rezoluciju o obezbeđivanju i uništenju sirijskog hemijskog oružja. To je prva rezolucija Saveta bezbednosti od početka sirijskog konflikta (mart 2011), pošto su Rusija i Kina vetom blokirale tri ranije predložene rezolucije u kojima se vršio pritisak na sirijskog predsednika Bašara al Asada da okonča nasilje u svojoj zemlji.

2014 – U Beogradu je bez incidenata protekla Parada ponosa, a nešto više od 1.000 učesnika koji se zalažu za prava LGBT zajednice, obezbeđivale su višetruko brojnije policijske snage. Prethodna Parada održana je 2010. kada je došlo do sukoba i nasilja između učesnika Parade i ekstremnih nacionalista i huligana, zbog čega je, iz bezbednosnih razloga, ova manifestacija zabranjivana tokom tri naredne godine. ;

2015 – Nekoliko miliona ljudi svake godine umre od izlečivog oblika raka jer ti pacijenti nemaju pristup radioterapiji ili hirurgiji, navodi medicinski časopis Lanset onkolodži (Lancet Oncology).♦