Novinar Gardiana, svedok rata u BiH, o samoubistvu Prljaka

Novinar Gardiana Ed Viliam, koji je pred Haškim sudom svedočio u čak desetak suđenja, opisao je svoj susret s generalom Slobodanom Praljkom koji je juče, u direktnom prenosu, u sudnici izvršio samoubistvo.

Viliam je juče, nakon što je Slobodan Praljak počinio samoubistvo, za Gardian napisao članak u koji opisuje kako je sreo Praljka u septembru 1993. u samoproglašenoj “republici” Herceg-Bosni.
Praljak je tada, naime, dozvolio trojici stranim novinarima, među kojima je bio i Viliam, ulaz u koncentracioni logor Dretelj kod Čapljine, u kojem su bosanski muslimani bili zatočeni, maltretirani i ubijani.
Uz svu pažnju javnosti koju je privukla presuda Ratku Mladiću, generalu bosanskih Srba, mnogi su zaboravili da se u Bosni vodio još jedan rat, u kojem su bošnjački Hrvati pokušali da stvore svoju “etnički čistu” teritoriju, piše britanski novinar.
On je, inače, prvi novinar posle čuvenog suđenja u Nimbergu koji je svedočio na nekom međunarodnom sudu za ratne zločine. Kao iskusni reporter iz ratne BiH svedočio je, između ostalih, na suđenjima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, ali i Slobodanu Praljku.
Na sudu je Viliam ispričao kako je 1993. godine bio u Bosni i Hercegovini tragom informacije prema kojoj uslovi u logorima u kojima su hrvatske snage držale zatočene bošnjačke muslimane nisu bili u skladu sa Ženevskom konvencijom. Novinarima među kojima je više puta zabranjen ulaz u logor Dretelj, a onda je general Praljak, iz razloga koji su bili poznati samo njemu, potpisao naredbu da se novinari ipak puste u Dretelj, piše .
“Kad smo došli do bivše baze JNA i pokazali Praljkovu dozvolu komandant logora bio je zaprepašćen, ali je izvršio Praljkovu naredbu i pustio nas unutra. U jednom skladištu videli smo stotine uplašenih ljudi koji su sedili i čučali. Neki su iza zatvorenih vrata bili 72 sata, a stražari su ih ostavili da se guše u vrućini i smradu. Pili su vlastiti urin”, piše Viliam.

“Zatim smo otišli prema dva hangara koja su bila ukopana u brdo. Vrata su bila otvorena, ali unutra je bilo mračno. Zatvorenici koji su bili smešteni u njima bili su mršavi kao kosturi, oči su im bile nefokusirane, a mnogi su imali problema s kožom. Ispričali su nam kako su vrata bila često zaključana i kako su jedne noći pijani stražari zapucali kroz njih, pa je nekoliko zatvorenika bilo ubijeno i ranjeno. Videli smo rupe od metaka u vratima i udubine na stražnjem zidu tunela. Zatvorenici su bili muslimani, a mnogi od njih borili su se u sklopu HVO-a pod Praljkovom komandom protiv zajedničkog srpskog neprijatelja, a sada su bili u zatočeništvu svojih bivših suboraca”, svedoči Vllam u Gardioanu povodom izricanja presude komandsantima vojske Herceg Bosne.♦