3. oktobar

1226. Umro italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog franjevačkog reda.

1796. Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem Crnogorci na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.

1824. Skupština Meksika usvojila Ustav prema kom je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

–1835. – Rođen francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orguljaš i muzički pisac Šarl Kamij Sen Sans, romantičar tipično francuskog duha, racionalne muzičke uglađene forme. Djela: opera “Samson i Dalila”, tri simfonije, poema “Ples smrti”, četiri simfonijske pjesme, pet klavirskih koncerata, tri koncerta za violinu, dva koncerta za violočelo, kompozicija za kamerni sastav “Karneval životinja”, klavirski trio, dva gudačka kvarteta, svita za violončelo, oratorijum “Potop”, balet “Brbljivica”

1866. Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji pripali oblast Veneto i grad Venecija.

–1888. Rođen nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. umro od posledica mučenja.

–1895. Rođen Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo pesničko delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali značajan uticaj na evropsko pesništvo.

–1897. Rođen francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta.

1906. Na Radio-konferenciji u Berlinu SOS ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči “Save Our Souls”. Konvecnija stupila na snagu u julu 1908.

1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija podeljena na 9 oblasti.

1932. Irak, nakon isteka britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952. Velika Britanija na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.

1968. Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.

–1977. Umro srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981. Posle 7 meseci, irski nacionalisti u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili štrajk glaĐu protiv britanskih vlasti, tokom kog je umrlo deset štrajkača.

1989. U okružnom sudu u Prištini počelo suđĐenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za kontrarevolucionarno delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku “Stari trg”.

1990. Istočna i Zapadna Nemačka se, nakon 45 godina, zvanično ponovo ujedinile. Neformalno ujedinjenje počelo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1991. Predsedništvo SFRJ u nepotpunom sastavu odlučilo da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je graĐanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviĐeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali članovi iz Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore, pa je nazvano “krnje Predsedništvo”.

–1995. Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov ranjen u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan slučajni prolaznik poginuli.

1997. Japanski voz na magnetnim jastucima brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.

1999. U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula 4 člana Srpskog pokreta obnove. Predsednik stranke Vuk Drašković, koji je tom prilikom lakše povreĐen, optužio vlasti za ubistvo i atentat na njega.

1999. Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jerga Hajdera osvojila drugo mesto u parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.♦