Reagovanje: Tajna sednica o smeni Siniše Malog?

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd zahteva od gradskih vlasti da objavi vreme i datum odložene sednice Skupštine grada Beograda, kao i da objasni zbog čega se ova informacija krije od javnosti. Iako smo iz Uprave grada Beograda neformalno saznali da se ona planira za 15. jun, nema zvanične javne najave, niti predloga dnevnog reda na kojem smatramo da se mora naći i smena gradonačelnika Siniše Malog.

Prethodno najavljena, sednica gradske Skupštine otkazana je nakon najave protesta građana zbog toga što se ostavka gradonačelnika nije našla na dnevnom redu, iako je i Siniša Mali nedavno u medijima najavio svoje povlačenje sa pozicije gradonačelnika Beograda. U proteklih godinu dana, na desetine hiljada građana okupljenih na ulicama Beograda, zahtevalo je da njegova ostavka bude prvi korak ka pozivanju na odgovornost svih umešanih u planiranje, organizovanje, sprovođenje i zataškavanje rušenja u Hercegovačkoj. Posledice zataškavanja ovog zločina u kome su, pored gradskih vlasti, učestvovali i čelnici policije i komunalne policije, nakon godinu dana, nadilaze samo delo. Kroz pritiske, medijske kampanje, pretnje, tužbe i napade na novinare i aktiviste mogli smo videti kako izgleda kada se državni mehanizam upregne u odbranu kriminalaca na vlasti.
Ukoliko dozvolimo da oni ostanu na vlasti i da ne snose posledice za brojna kršenja zakona i manipulaciju javnim interesom, očekuje nas nastavak pogubne politike otimanja javnih dobara na štetu građana, a u korist privatnih investitora, ljudi bliskih vlasti ili u ličnom interesu. Posledice ovog bahatog ponašanja ogledaju se i u rušenju Hercegovačke ulice, sprovođenju projekta “Beograd na vodi”, ali i ignorisanju divlje gradnje na Savskom nasipu, ugrožavanju zelenih površina u novobegradskim blokovima i rasprodaji zemljišta u javnom vlasništvu širom Beograda. Od pre mesec dana, bahatost i nebrigu možemo i namirisati u dimu koji se sa deponije u Vinči širi po celom Beogradu. Ovaj dim ne samo da nagoveštava ekološku, već i ekonomsku katastrofu koja nam se u najavljenom „konačnom rešenju“ za đubre, približava privatizacijom deponije i gradnjom spalionice za otpad.
Zahtevamo da Beograd bude grad u kome ne pravimo milionske fontane koje prelivaju dok se ljudi izbacuju na ulicu i dok se bolnice raspadaju, u kome deponije ne gore već se otpad reciklira, u kome fantomi ne ruše kuće koje im se nađu na putu zarade, u kome se deca ne izrabljuju kao jeftina radna snaga, u kome možemo da se obrazujemo, pošteno radimo i zdravo živimo.(Press Ne da(vi)mo Beograd!)♦