23. NOVEMBAR

23/11/2014 Off By

rankovic<<<1909. – Rođen je jugoslovenski revolucionar i političar srpskog porekla Aleksandar Marko Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966.


1221. – Rođen je Alfonso X Učeni (el Sabio), kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.
1531. – Mirom u Kapelu završen je drugi građanski rat u Švajcarskoj i romokatoličke oblasti su priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.
1831. – Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je u organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.
1853. – Umro je srpski lekar i kulturni radnik Jovan Stejić, koji je u duhu racionalizma 18. veka gajio kult razuma i propovedao etiku vrline, rada i dužnosti. Studirao je u Pešti i Beču i potom bio lekar u Šapcu, Kragujevcu i Valjevu. Posle štampanja jedne knjige u kojoj se služio novim pravopisom Vuka Karadžića, sukobio se s knezom Milošem Obrenovićem i otišao iz Srbije. Po povratku 1840, postavljen je za načelnika saniteta, zatim za sekretara Državnog saveta. U filozofskim spisima napadao je verski fanatizam. Napisao je stručnu kritiku Vukovog prevoda “Novog zaveta”.
1855. – U Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma (“Iz knjiga starostavnih”, “Ivkova slama”, “Zona Zamfirova”, “Pop Ćira i pop Spira”). Bio je član Srpske kraljevske akademije.
1859. – Rođen je u Njujorku Bili Kid (Billy The Kid , Dete Bili) pod pravim imenom Henri Makarti (Henry McCarty) mada se spominju i druga imena kao Vilijem Boni (William Bonny) i Henri Antrim (Henry Antrim). Bio je legendarni američki revolveraš i pljačkaš sa Divljeg zapada. Pričalo se da je ubio 21 čoveka (za svaku godinu svoga života), mada je verovatnije da je broj bio između 8 i 10. Posle mnogih pljački i ubistava, sa velikom ucenom na njegovu glavu, ubio ga je šerif Pat Garet, 14. jula, 1881.
1881. – Rođena je srpska književnica Milica Janković, koja je slikarsku školu završila u Beogradu, gde je bila nastavnik crtanja. Dela: zbirka pripovedaka “Ispovesti”, romani “Pre sreće”, “Plava gospođa”.
1883. – Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko, osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je prekinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti predkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku.
1887. – Rođen je Boris Karlof (Karloff), engleski glumac, poznat po svojim ulogama u ‘horor’ filmovima u kojima je igrao Frankenštajna.
1889. – U Pale rojal salonu u San Francisku postavljen je prvi džuboks.
1891. – Deodoroda Fonseka, vođa prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiljen je da napusti položaj.
1909. – Rođen je jugoslovenski revolucionar i političar srpskog porekla Aleksandar Marko Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. je postao član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu je rukovodio pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija Gestapoa uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja je zverski mučen i potom prebačen u bolnicu radi lečenja, gde je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata je bio ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. Na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz optužio ga je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i “grupašku i antipartijsku delatnost”. U skladu s komunističkom praksom političkih obračuna, iskonstruisane optužbe su prihvaćene, iako nisu bile potkrepljene uverljivim dokazima, pa je Ranković smenjen sa svih funkcija. Njegova sahrana 1983. u Beogradu, kojoj je prisustvovalo više od 100.000 ljudi, veoma je uznemirila komunističko rukovodstvo Jugoslavije, koje je u tome videlo znak buđenja “srpskog nacionalizma”.
1932. – Spajanjem dva kraljevstva – Nejd i Hejaz, formirana je Kraljevina Saudijska Arabija sa kraljem Abdul Azir ibn Saudom.
1933. – Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki, najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini 20. veka (“Emanacije”, “Tužbalica za žrtve Hirošime”, “Muka po Luki”, opere – “Đavo iz Ludena”, “Kralj Ibi”).
1961. – Dominikanska Republika je promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.
1971. – Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN.
1976. – Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1059. do 1969. (“Kraljevski put”, “Ljudska sudbina”, “Iskušenje Zapada”, “Antimemoari”).
1980. – U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo je 2.735 ljudi, a ranjeno je najmanje 7.500.
1983. – SSSR je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.
1989. – Oko 300.000 ljudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovčkoj.
1995. – Umro je francuski filmski režiser Luj Mal, jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog “novog talasa” (“Ljubavnici”, “Lift za gubilište”, “Zaza u Metrou”, “Privatan život”).
1996. – Oteti etiopski avion “Boing 767”, sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.
1999. – Predsednik SAD Bil Klinton stigao je na Kosovo gde je posetio američku vojnu bazu “Bondstil” kod Uroševca i razgovarao sa predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Američki predsednik je zatražio od Albanaca da “oproste Srbima” i poručio im da je “vreme za borbu prošlo”.
2001. – U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali ubijen je vođa vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.
2001. – Tribunal u Hagu podigao je treću i najtežu optužnicu protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i Hercegovini. Milošević je ranije optužen za zločine na Kosovu i Hrvatskoj.
2002. – Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali položio je zakletvu, čime je formalno označen povratak civilne vlasti posle trogodišnje vojne diktature.
2003. – Pod pritiskom demonstranata i opozicije dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze podneo je ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za predsednika Gruzije je 15. januara 2004. izabran lider gruzijskog “Nacionalnog pokreta” Mihail Sakašvili.<


POVEZANO ⇔

22. NOVEMBAR

Dzon-Kenedi-ubistvo

<<<1963. – U Dalasu, Teksas, ubijen je predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi (J. F. Kennedy). Za izvršenje atentata osumnjičen je Li Harvi Osvald (Lee Harvy Oswald), kojeg je dva dana kasnije u policijskoj stanici ubio Džek Rubi. Kenedijev zamenik, Lindon Džonson (Lyndon B. Johnson) je položio zakletvu kao 35. predsednik SAD neposredno posle atentata 1497. – Tražeći morski put u Indiju, Portugalac Vasko da Gama postao je prvi moreplovac koji je oplovio Rt Dobre Nade, na krajnjem jugu Afrike. 1699.

21. NOVEMBAR

dejton

<<<1995. – Nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Petersonu američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni. 1694. – Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku (“Kandid”, “Eseji o običajima i duhu nacije”, “Filozofska pisma”, “Traktat o metafizici”). 1783. – Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije