Turska: Erdoganova osveta uz krvavo nasilje

Tokom vikenda su se na društvenim medijima pojavile fotografije masovnog pritvaranja, uključujući fotografiju koja prikazuje desetine ljudi koji kleče u velikoj štali u Ankari, nagi do struka

PROŠLO je nekoliko dana od propalog državnog udara i sve se pretvorio u smrtonosno nasilje. Oživjele su priče o ponovnom uvođenju smrtne kazne i hiljade osoba je uhapšeno. Mnoge su zatvorene u konjušnice, gole do struka u ponižene, navode svetske agencije.

Među uhapšenima su 103 generala i admirala, što čini trećinu visokorangirane komande turske vojske. Ukupno 8.777 službenika turskog Ministarstva unutrašnjih poslova uklonjeno je s pozicija, javlja Anadolija, dodajući da su to većinom bili policajci.

Najmanje 290 ljudi je poginulo, a 1.400 povređeno u okršajima posle izlaska tenkova na ulice Ankare i Istanbula u petak naveče.

Erdoganov obračun s onima koji stoje iza pokušaja državnog udara pokrenuo je pitanja o stanju demokratije u Turskoj. Gotovo odmah nakon propalog pokušaja udara na vlast počeli su pozivi da se ponovo uvede smrtna kazna.

Govoreći na sahrani koja je u nedjelju održana za neke koji su ubijeni tokom otvorene vatre, uključujući brata njegovog glavnog savetnika Mustafe Varanka, Erdogan je rekao da ne isključuje uvođenje smrtne kazne za počinioce udara.

Kako je gomila skandirala da želi smrtnu kaznu, Erdogan je rekao: “Ne možemo ignorisati zahtjeve ljudi u demokratiji – ovo je vaše pravo”.

“Ovo pravo mora biti evaluirano od prikladnih autoriteta u skladu s ustavom, a onda se može doneti odluka”, izjavio je u obraćanju koje je išlo uživo preko TV-a. Turska se sada suočava s pitanjem kakvu vrstu demokratije žele da ima.

Ukoliko odluče ponovo da uvedu smrtnu kaznu, Turska neće moći da se pridruži Evropskoj Uniji, rekla je Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

“Dozvolite mi da budem jasna u vezi jedne stvari: nijedna zemlja ne može postati članica EU ako uvede smrtnu kaznu”, rekla je Mogerini.

Turska se za punopravno članstvo u EU prijavila 1987. godine, ali je njena aplikacija ozbiljno uzeta u razmatranje tek 1999. godine.

Aplikacija je više puta prolazila kroz probleme, ali joj je nedavno dat poticaj nakon što je Turska napravila dogovor sa EU da zaustavi protok izbeglica koje napuštaju njene obale na putu za zemlje zapada.

Američki državni sekretar Jon Keri je bio među svetskim vođama koje su podržale Erdoganovu vladu.

“Također čvrsto pozivamo vladu Turske da zadrži mir i stabilnost u zemlji i da zadrži najviše standarde poštovanja za demokratske institucije zemlje i vladavinu zakona. Mi ćemo podržati izvođenje počinilaca državnog udara pred pravdu”, rekao je Keri u ponedjeljak u Briselu, gdje se sastao s vođama EU.

Dvadeset i sedam muškaraca optuženih za planiranje propalog puča našlo se pred sudom u glavnom gradu Turske u juče, bez pristupa advokatima prije dolaska.

Prizori pokazuju uhapšenog Akina Ozturka, visokorangiranog generala i bivšeg komandanta turskog zrakoplovstva, sa flasterom na uhu i modricama na vratu.

Tokom vikenda su se na društvenim medijima pojavile fotografije masovnog pritvaranja, uključujući fotografiju koja prikazuje desetine ljudi koji kleče u velikoj štali u Ankari, nagi do struka.

Uz one koji su već zatvoreni, Erdogan od SAD traži hapšenje ili izručenje imama Fetulaha Gulena, koga krivi za pokušaj svrgavanja vlasti.

Gulen, koji živi u egzilu u Pensilvaniji, demantuje da je imao išta sa dešavanjima u Turskoj u proteklih nekoliko dana. Sekretar SAD-a Jon Keri rekao je da Sjedinjene Države još nisu dobile službeni zahtev iz Turske za Gulenovo izručenje.(Agencije)