Čedomir Jovanović odgovara Milarodu Dodiku
16/07/2016Podsetimo, predsednik RS-a je u Beogradu rekao da je Jovanović kao navođena raketa koja “bubne bilo gde pozvavši ga da svoje mišljenje o ukidanju Republike Srpske iznese i u Zvorniku.U Sarajevu kaže kako Republiku Srpsku treba ukinuti. Neka dođe kod mene u Banjaluku da to izgovori, pa će videti kako će se provesti
POSLJEDNJI istupi Milorada Dodika su još jedan u nizu dokaza da je ekstremni nacionalizam njegov jedini preostali alat za očuvanje vlasti koja će njemu pružiti kratkotrajnu korist, ali će trajno ugroziti interese srpskog naroda, jednako u Srbiji i Republici Srpskoj, stoji u saopštenju lidera LDP-a Čedomir Jovanović objavljenom na zvaničnom sajtu ove stranke.
Podsetimo, predsednik RS-a je u Beogradu rekao da je Jovanović kao navođena raketa koja “bubne bilo gde pozvavši ga da svoje mišljenje o ukidanju Republike Srpske iznese i u Zvorniku.U Sarajevu kaže kako Republiku Srpsku treba ukinuti. Neka dođe kod mene u Banjaluku da to izgovori, pa će videti kako će se provesti
Na ove reči Čedomir Jovanović je odgovorio:
“Korištenje reči ‘genocid’, kojom je opisan stravičan zločin nad Bošnjacima u Srebrenici, od koje konstantno beži većina srpskih političara, nije izraz ničijeg hira, manjeg patriotizma ili nacionalne izdaje, već je priznavanje činjenice utvrđene kroz više sudskih procesa, koje priznaju sve evropske institucije i svi trezveni ljudi, bez obzira na nacionalnu ili političku pripadnost.
Ta kvalifikacija zločina počinjenih 11. jula 1995. godine neće nestati bez obzira na spremnost određenih političara da zabijaju glavu u pesak pred činjenicama i da ignorišu stvarnost. Ako Dodik razmišlja da prihvati Vučićev predlog da dâ saglasnost da Bosna i Hercegovina potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, mora će imati u vidu da se taj isti 11. jul u EU obeležava kao Dan genocida. Mora će imati u vidu da svaki trenutak, dan ili godina koje provedemo pokušavajući da negiramo stvarnost, čini da manje ličimo na ljude spremne da izgrade budućnost zasnovanu na miru i saradnji, a više na saučesnike politike koja je uništila našu zemlju i sve oko nje.
Srbija se previše puta kockala sa sudbinom svojih sunarodnika: skupu cenu pogrešne politike smo platili i u Hrvatskoj i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Budućnost Republike Srpske i srpskog naroda u Bosni i Hercegovini zavisi od spremnosti da učestvuje u stvaranju funkcionalne Bosne i Hercegovine. Sve dok političari kao Dodik svoju sudbinu budu vezivali za večito saplitanje Bosne i Hercegovine u pokušaju da postane normalna država, dok ratnu politiku bude sprovodio drugim sredstvima i dok ne bude postojala sposobnost da se razume tuđa patnja i da se poštuju tuđe žrtve, naša budućnost, sa koje god strane Drine da živimo, bi će jednako neizvesna i traumatična, kao što je to, previše puta do sada, bila i naša prošlost.
U prirodi svakog naroda je da pamti sopstvene žrtve. Ako želimo da zaista budemo veliki narod, ako želimo da zaradimo poštovanje i razumevanje drugih, moramo biti sposobni za više od toga. Moramo osećati iskreno saučešće za tuđe žrtve, moramo se iskreno ograditi od grešaka iz naše prošlosti, moramo pokazati sposobnost da oprostimo i da zatražimo oproštaj. Dve decenije sukoba, mržnje, ratova i propasti su dovoljne da shvatimo da se tim putem ne stiže nigde. Od naše sposobnosti da budemo drugačiji od Dodika, i svih koji su pre njega radili ono što on radi danas, zavisi ne samo naša bolja budućnost, nego i naš opstanak”.♦