Faktor plus: stariji građani žrtve diskriminaciji

Prema istraživanju Crvenog krsta Srbije, iz 2015.godine, 19,8 posto starijih osoba doživelo je neki oblik zlostavljanja i nasilja u trećem životnom dobu, a u poslednih godinu dana iskustvo zlostavljanja imalo je 11 posto (136 hiljada starijih ljudi)

IAKO je diskriminacija Ustavom i zakonom zabranjena, većina građana je mišljenja da je društvo u kome živimo diskriminatorno.

Prema istraživanju Faktora plus, 63 posto starijih od 65 godina smatra da su stari ljudi žrtve diskriminacije, a 49 posto njih je doživelo neki oblik diskriminacije.

Oni koji su doživeli diskriminaciju, u 25 posto slučajeva navode da je to bilo u bolnici, pa u domovima zdravlja (19 posto), u sudu – 16 posto u državnim institucijama i javnom prevozu po 11 posto, u službi Hitne pomoći – 8 posto…

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje za maj 2016, među 720.718 nezaposlenih koji se nalaze na tržištu rada, 203.681 osoba je starosti između 50 i 65 godina.

Prema Globalnom indeksu starenja za 2014.godinu, Srbija je među 96 zemalja, u kojima živi 90 posto svetske populacije starije od 60 godina, na 78 mestu po kvalitetu života starijih. Najlošije je plasirana po ličnim kapacitetima, zbog niske stope zaposlenosti starijih radnika (92. mesto) jer je samo 34,3 posto radnika starijih od 55 godina zaposleno.

Prema istraživanju Crvenog krsta Srbije, iz 2015.godine, 19,8 posto starijih osoba doživelo je neki oblik zlostavljanja i nasilja u trećem životnom dobu, a u poslednih godinu dana iskustvo zlostavljanja imalo je 11 posto (136 hiljada starijih ljudi).

Najčešći izvor diskriminacije starijih osoba leži u uverenju da su stariji opterećenje za društvo, da su bespotrebni, i da ni na koji način ne doprinose zajednici.

Posledice diskriminacije starijih osoba su da su one skrajnute i praktično socijalno isključene. To dovodi do povećanja nasilja prema starijima, povećanja broja obolelih od hroničnih bolesti, depresivnih i suicidnih stanja. Diskriminacija, između ostalog, povećava troškove zdravstvenih usluga i lekova, što doprinosi smanjenju raspoloživih sredstava za život, a i blagostanja cele porodice starije osobe, pa i društva u celini.(Press MC)♦