1. juni

1. juni

01/06/2016 Off By

1892.- Nikola Tesla (1856-1943) je u jedinu posetu Beogradu doputovao 1. juna 1892, a sledećeg dana ga je, sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem, u svečanu audijenciju primio tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović. U Beogradu je proveo ukupno 31 sat, od 1. do 3. juna i odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.Tokom boravka u Beogradu on je posetio i Narodni muzej i Veliku školu, gde se obratio studentima i profesorima, a sa fizičarem Đorđem Stanojevićem, zaslužnim za početke elektrifikacije Srbije, razgovarao je o započetoj gradnji električne centrale u Beogradu.


193. – Rimski Imperator Marcus Didius je ubijen u svojoj palati.

1198. – Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori, srpski manastir Hilandar.

1479. – Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562. – Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1780. – Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Mariavon Clausenjitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara (“O ratu”). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.

1803. – Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka.Njegova dva glavna dela, opere “Život za cara” i “Ruslan i Ljudmila”, odredile su potonji razvoj opere u Rusiji.

1812. – Američki predsednik Džejms Medison (James Madison) zatražio je od Kongresa da objavi rat Ujedinjenom kraljevstvu, Velikoj Britaniji.

1839. – Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja nakon preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast nakon zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao je do smrti 1860.

1869. – Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak.

1880. – U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu,u zgradi “Jejl banke” u Nju Hejvnu.

1907. – Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl (Frank Whittle), koji je 1930. patentirao prvi turboreaktor.

1926. – Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson(Jean), poznata kao Merilin Monro (Marilyn Monroe), jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma pedesetih godina 20. veka (“Džungla na asfaltu”, “Reka bez povratka”, “Sedam godina vernosti”, “Neki to vole vruće”). Godine 1962. izvršila je samoubistvo.

1934. – Rođen je Pet Bun (Pat Boone), američki pevač i filmski glumac.

1937. – Rođen je američki glumac Morgan Friman (Freeman), (oskar za ‘Driving Miss Daisy’).

1941. – Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe iosvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. – Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića.

1946. – Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku (Ion Antonescu). Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II (Carol), proglasio se vođom (Conducator) i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan.

1948. – Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedanod osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1952. – Istočna Nemačka je prekinula svoje odnose sa Zapadnom.

1958. – General De Gol je dekretom imenovan za premijera Francuske na šest meseci.

1958. – General Šarl de Gol (Charles, Gaulle) postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1967. – Britanska grupa Bitlsi (The Beatles) su objavili svoj novi album pod nazivom ‘Orkestar usamljenih srca narednika Pepera’ tj. u orginalu: ‘Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band’.

1969. – Kandidat degolista Žorž Pompidu (Georges Pompidou)izabran je za predsednika Francuske nakon što je Šarl de Gol (Charles, Gaulle) podneo ostavku.

1970. – Zemljotres u Peruu je ostavio za sobom 30,000 mrtvih i veliki broj povređenih.

1973. – Grčka je proglasila republiku, odbacivši dotadašnju monarhiju.

1973. – Predsednik grčke vojne vlade Georgios Papadopulos(Papadopoulos) ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1973. – Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1980. – C.N.N., kablovska televizijska mreža vesti ‘Cable News Network’, je počela emitovanje programa.

1980. – Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

1987. – U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim seprevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami (Rashid).

1990. – Predsednici ŠSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš(George Bush) potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993. – Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvipredsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. – Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994. – Armando Kalderon Sol (Calderon) postao je prvi predsednik Salvadora nakon gotovo desetogodišnjeg građanskog rata.

1997. – Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen (Jospin).

2000. – Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994.godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001. – Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palatiu Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2001. – U eksploziji bombe u noćnom klubu u Tel Avivu, koju jeaktivirao palestinski bombaš samoubica, poginula je 21 osoba.

2003. – Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2005. – “Vašington post” je potvrdio da je bivši zamenikdirektora FBI-ja Mark Felt bio poverljivi izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke američkog predsednika Ričarda Niksona.

2005. – Na referendumu u Holandiji odbijen je Evropski ustav. ♦