27. maj
27/05/20161923. – Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kisinger (Heinz, Kissinger), poznat kao Henri Kisindžer (Henry), jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.
1358. – Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.
1564. – Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin (Jean Calvin), vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo “Temelji hrišćanstva” postalo je priručnik protestantske teologije.
1679. – Engleski parlament usvojio je “Habeas Corpus Act”, zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.
1703. – Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.
1806. – Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.
1840. – Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini (Niccolo Paganini), čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.
1860. – Đuzepe Garibaldi (Giuseppe), u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.
1868. – U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama “Ostajte ovdje”, “Emina”, “Veče na školju”. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista “Zora”, koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.
1878. – Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan (Isidore Duncan), začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.
1905. – U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.
1909. – Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (“Portreti srpskih vladara u srednjem veku”, “Stare srpske minijature”).
1910. – Umro je nemački bakteriolog Robert Koh (Koch), jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.
1923. – Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kisinger (Heinz, Kissinger), poznat kao Henri Kisindžer (Henry), jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.
1930. – I Indiji počeli široki talasi nereda povodom hapšenja Gandija.
1937. – U San Francisku je pušten u saobraćaj “Golden Gejt” (Golden Gate Bridge), jedan od najvećih mostova u svetu.
1940. – Počela evakuacija savezničkih trupa iz Dankirka, u Francuskoj.
1941. – Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod “Bizmark”. Poginulo je oko 2.300 ljudi.
1942. – U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih (Reinhardt Heydrich). Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.
1952. – Potpisan ugovor o odbrani evropske zajednice.
1960. – U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.
1964. – Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru (Jawaharlal), prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.
1988. – Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.
1990. – U Poljskoj održani prvi slobodni demokraski izbori posle više od 50 godina.
1992. – U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene. Evropska Zajednica uvela trgovinsku blokadu prema Srbiji.
1993. – U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici (Uffizzi) u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.
1997. – Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.
1997. – NATO i Rusija potpisali su “Osnivački akt o međusobnoj saradnji”, kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.
1999. – Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.
2001. – U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.
2003. – Predsednik Perua Alehandro (Alejandro) Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije štrajkova i demonstracija širom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja štrajkom 12. maja.♦