23. februar

1910. – U redakciji lista “Novo vreme”, na četvrtom spratu hotela “Moskva” u Beogradu, osnovan je Srpski olimpijski klub. To je i prva zvanična olimpijska organizacija Južnih Slovena. Za direktora je izabran kapetan Svetomir S. Đukić, a za počasnog predsednika đeneral u penziji Nikodije Stefanović. U to doba su se oficiri najčešće brinuli o širenju sporta. Zdravlje nacije bilo je od presudnog značaja za svaku vojsku. Srpski olimpijski klub je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 1912. je uzeo naziv Srpski olimpijski komitet.

1574. – U Francuskoj je izbio peti verski rat između katolika i hugenota (protestanata). Hugenotski ratovi potresali su Francusku do početka 18. veka, a punu ravnopravnost hugenoti su stekli tek nakon Francuske revolucije 1789.
1685. – Rođen je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl (Friedrich Handel), uz Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach) najznačajniji muzičar baroka. U njegovom obimnom opusu najvrednijim se smatraju opere i oratorijumi (“Rinaldo”, “Julije Cezar”, “Mesija”, “Izrael u Egiptu”, “Juda Makabejac”). Po odlasku u London postao je centralna ličnost muzičkog života engleske prestonice, a 1719. poverena mu je organizacija i vođenje Kraljevske muzičke akademije.
1792. – Umro je engleski slikar Džošua Rejnolds (Joshua Reynolds), jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo svojim stvaralaštvom i teoretskim raspravama o slikarstvu.
1821. – U Rimu je umro engleski pesnik Džon Kits (John Keats), čija se dela – soneti, spev “Endimion”, pesme “Oda slavuju”, “Oda grčkoj urni”, “Oda jeseni” ubrajaju među najlepša poetska dela na engleskom jeziku.
1836. – Oko 4.000 vojnika pod komandom meksičkog generala Antonija Lopesa de Santa Ane (Antonio Lopez, Anna) počelo je opsadu tvrđave Alamo u Teksasu. Tvrđava, koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, među njima i Dejvi Kroket (Davy Crockett), pala je 6. marta, a svi branioci su izginuli.
1866. – Pod pritiskom bojara nezadovoljnih demokratskim reformama, rumunski knez Aleksandar Kuza (Alexander Cuza), ujedinitelj Moldavije i Vlaške primoran je da abdicira i da napusti zemlju. Nasledio ga je Karol I (Carol), princ od Hoencolerna (Hohenzollern), koji je 1881. postao prvi rumunski kralj.
1898. – Francuski pisac Emil Zola (Emile) uhapšen je zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom “Optužujem”, u kojem je vladu optužio za antisemitizam i montirani sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa (Dreyfus).
1905. – Američki advokat Pol Persi Haris (Paul Percy Harris) osnovao je u Čikagu Rotari klub.
1910. – U redakciji lista “Novo vreme”, na četvrtom spratu hotela “Moskva” u Beogradu, osnovan je Srpski olimpijski klub. To je i prva zvanična olimpijska organizacija Južnih Slovena. Za direktora je izabran kapetan Svetomir S. Đukić, a za počasnog predsednika đeneral u penziji Nikodije Stefanović. U to doba su se oficiri najčešće brinuli o širenju sporta. Zdravlje nacije bilo je od presudnog značaja za svaku vojsku. Srpski olimpijski klub je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 1912. je uzeo naziv Srpski olimpijski komitet.
1919. – Benito Musolini (Mussolini) je napustio Socijalističku partiju i osnovao fašističku stranku pod nazivom “Fasci del Combattimento” (Borbeni odredi).
1931. – Umrla je australijska pevačica Neli Melba (Nellie), jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.
1934. – Ubijen je lider nikaragvanskih pobunjenika Cezar Augusto Sandino.
1938. – U Kuvajtu je otkriveno prvo nalazište nafte.
1944. – U Vrhovni štab Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija. To je bila prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
1959. – Međunarodni sud za ljudska prava otvorio je prvo zasedanje u Strazburu.
1965. – U Santa Moniki je umro slavni američki filmski komičar Sten Lorel (Stan Laurel), “mršavi” iz tandema Stanlio i Olio.
1970. – Britanska Gvajana postala je nezavisna republika u okviru Komonvelta.
1981. – U pokušaju da izvrši državni udar i zbaci vladu Adolfa Suareza, grupa gardista pod vođstvom pukovnika Antonia Tehera (Tejero) upala je, uz pucnjavu, u španski parlament.
1991. – Vojnim pučem u Tajlandu je oborena vlada Čatičaja Čunavana (Chatichai Choonhavan), a vlast je preuzela vojna hunta.
1994. – Bosanski Muslimani i Hrvati zaključili su sporazumni prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvaranje muslimansko-hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine.
1999. – Pregovori srpskih vlasti i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti su bez potpisivanja sporazuma, koji su pregovaračima ponudili međunarodni posrednici. Srpska strana odbila je prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje Oslobodilačke vojske Kosova.
2001. – U Beogradu je uhapšen Radomir Marković, šef Državne bezbednosti za vreme režima Slobodana Miloševića. Marković je osumnjičen za učesće u političkim ubistvima poočinjenim između oktobra 1998. i januara 2001. Osuđen je 30. januara 2003. na sedam godina zatvora za pomaganje u prikrivanju četvorostrukog ubistva članova Srpskog pokreta obnove (SPO) na Ibarskoj magistrali.
2001. – Predsednici SR Jugoslavije i Makedonije Vojislav Koštunica i Boris Trajkovski potpisali su u Skoplju Sporazum o razgraničenju dve zemlje.
2003. – U 47 godini umro je američki rok muzičar Haui Epštajn (Honjie Epstein). Bio je gitarista i tekstopisac u grupi Tom Petty & Heartbreakers.
2005. – Haški tribunal otpečatio je optužnicu protiv bivšeg komandanta Armije Bosne i Hercegovine (BiH) Rasima Delića, zbog ratnih zločina nad Hrvatima i Srbima, koje su u srednjoj Bosni počinili mudžahedini iz sastava Trećeg korpusa Armije BiH. Delić se dobrovoljno predao tom sudu 28 februara.
2005. – U snažnom zemljotresu jačine 6,4 stepeni Rihterove skale koji je pogodio provinciju Kerman u Iranu poginulo je oko 600 ljudi, a blizu 1.000 osoba je povređeno.