Традиција, квалитет и национална одговорност

У сусрет једном од најзначајнијих датума у српској историји, годишњици Косовске битке, најстарија издавачка кућа на Косову и Метохији „Панорама-Јединствоˮ представила је у Грачаници своју изузетно богату и разноврсну издавачку делатност насталу у протеклих годину дана – између два Видовдана.

Пред бројном публиком окупљеном у грачаничком Дому културе о књигама ове најоригиналније издавачке куће са КиМ говорили су директорица и главна и одговорна уредница „Панораме-Јединстваˮ Рада Комазец, књижевник Радомир Стојановић и новинар и публициста Ђорђе Јевтић.

„Панорама-Јединствоˮ дели судбину свог народа са Косова и Метохије. Пркосно и храбро опстаје промовишући ствараоце са косовскометохијских простора. Похарана, забрањивана, протерана из свог дома у Приштини, прошле године протерана и из редакције у Косовској Митровици, уздигла се из пепела као птица феникс борећи се за цивилизацијске тековине човечанства, права на свој језик и културу.

У то име окупљеним љубитељима лепе писане речи обратила се Рада Комазец, директорица „Панораме-Јединстваˮ, поручивши да управо ова установа, и њени запослени, сведоче да изгнанством не престаје све и да се сваког дана треба борити.

– Уколико испред себе имате јасан циљ уз све препреке наћи ћете излаз- истакла је Комазец и додала:

– Иза издавачке куће „Панораме-Јединстваˮ стоји богата традиција вредна поштовања, предан рад, професионална сарадња са ауторима, квалитет и национална одговорност чувања језика и писма као темеља идентитета народа.
Наш издавачки концепт био је и остаје публиковање стваралаца са косметских простора. Пред вама су данас четири издања часописа „Стремљењаˮ. Књига посвећена академику Светиславу Арсићу Басари „Позив на путовањеˮ, као и обновљено издање путописа „Косовоˮ Бранислава Нушића. Затим, приповетке Милице Јефтимијевић Лилић „Стварност снаˮ, збирка поезије Радомира Стојановића „Сан и друге песмеˮ, збирка приповетки Петра Јакшића „Живот моје мајкеˮ и дечија поезија Милутина Ђуричковића „Балада о татиној ташниˮ, казала је Комазец и посебно се осврнула на часопис „Стремљењаˮ, јер ове године он обележава 65 година постојања.

Часопис „Стремљењаˮ као печат у времену
Комазец је подсетила да су идеју о штампању овог књижевног часописа покренули тадашњи српски ствараоци који су се већ окупљали око листа „Јединствоˮ и његове културне рубрике, а реализацију је помогао Добрица Ћосић.

– Са својом појавом часопис је отворио раздобље у којем књижевна делатност Срба на КиМ добија организован карактер, и у коме се јавља читав низ нових књижевних имена са препознатљивим књижевно-стилским изразом. Може се рећи да је појавом „Стремљењаˮ кренула ренесанса српске, али и албанске, турске, ромске књижевности на овим просторима. „Стремљењаˮ су у историји која се протеже кроз два века дала неизоставни печат у времену, и његов значај, као и листа „ Јединствоˮ, немерљив је за развој српске културе на Косову и Метохији – истакла је Комазец.

Према њеним речима, данас је вредност овог часописа препознатљива у целој Србији, посебно његов спој различитих генерацијских и стилских праваца базираних на традицији, а истовремено пратећи актуелни књижевно-уметнички тренутак.

– Часопис „Стремљењаˮ од оснивања представља публикацију од националног значаја. Богатство његовог садржаја видљиво је из броја у број и доноси обиље поетских и прозних радова као и приказе, студије, есеје, портрете писаца, народна предања, ликовне приказе и друге извештаје, информације и написе из пера преко 50 аутора са целог српског говорног простора – највише са Косова и Метохије – казала је Комазец и додала:

„Нема превише часописа у Србији који имају овакав живот, овакву динамику, ту врсту вредносног нивоа, који су успели да се одрже за све ове деценије. Српски народ као несвакидашње надарен приложио је на олтар европској цивилизацији разноврсна дела непролазне вредности. Ово није часопис којег ће читати само аутори који у њему објављују. Он даје свој допринос очувању језика, писма, културе и интегритета српског народа и песничку креативну борбу за језик и идентитетˮ.

Говорећи о књизи академика Светомира Арсића Басаре „Позив на путовањеˮ Комазец је истакла да јој је као уреднику издавачке делатности „Панорама-Јединствоˮ посебно драго што је испунила обећање дато му за његова живота да ће штампати књигу коју је он иницирао, а она уз помоћ његових ћерки приредила.

– Између корица ове књиге дат је осврт на Басару као уметника, али и на Басару као човека. Уз одабране критике, новинске чланке, интервјуе, изјаве утисака посетилаца на изложбама, дат је један хронолошки преглед његовог стваралаштва. Кроз погледе стручњака, познавалаца уметности и културе, историчара уметности, дат поглед на стварање, на однос према култури и према његовом завичају Косову и Метохији – рекла је Рада Комазец на промоцији у Грачаници.

O збирки поезије „Духовнице“ , уредница ове књиге Рада Комазец је казала:

– Родољубива и етичка књижевност, обликоване квалитетне живе опсервације искреног заноса, мисли и биране реторичке изражајности какактеришу поезију песникиње Невене Милосављевић. Овај збир духовног песништва поетесе подстиче и учвршћује веру, традицију и идентитет. Божије деловање је увек изненађујуће, а стварност је попут фине тканине коју је Бог саткао. Бог нас води чудесним путем, зато су уз његову свемоћ наша слабост и наша вера довољне да би свет функционисао, казују духовни стихови у збирци Невене Милосављевић.
Песме су настале у време невремена са циљем да се у нама пробуде позитивне мисли и подстакне вера са дубоко проживљеним духовним речима. Живети никада није било лако, али је увек било лепо, стога никада не смемо престати веровати и престати се дивити лепотама овога живота, ма какво време тешко било вера помаже и даје наду .

Ауторки полази за руком да изатка лепе речи и стихове који надахњују. Нарацијом у слободним стиху богате асоцијативности, њен је песнички језик сликовит, мелодичан, нежан и језгровит- рекла је, између осталог, уредница Комазец.

Међу драгоценим издањима „Панорама -Јединство је и књига „Живот моје мајке „ аутора Петра Јакшића, о којој је,такође, говорила уредница Рада Комазец, истакавши да кроз прозну сублимацију аутор чува од заборава своју мајку.

– У збирци су доминантана осећања литературе и осећања живота која се понављају као непресушни извор.Јакшићева прича о мајци је исповест саткана кроз време и различите друштвене периоде у којој лирски мозаици разоткривају интиму, сензибилност , огромну љубав и поштовање према мајци која је свој живот подредила деци и породици. Од постанка света, антике, Рима, средњег века, ренесансе модерног и савременог доба улога мајке уз мање или више осцилације јесте жртва.

Кроз опис живота мајке приповедач даје и суптилну анализу тадашњег друштва са непосредним стилом који никада не искаче из граница инвентивности – навела је Комазец.

Говорећи о збирци „Сан и друге песме“ аутора Радомира Стојановића, Рада Комазец је рекла да сваки његов стих тежи ка уздизању некој дубљој спознаји о животу, људима уметности са старинским вредностима и традицијом а истовремено са примесама савремене поезије и да управо то густо лирско ткање показује песничку зрелост.

– Слике у поезији немају оштре контуре дате су лелујаво, у ритму, у игри , плесу као нежни преливи боја. Његове песме светле вечном лепотом и откривају нам тајне човековог трајања. У слободном невезаном стиху остварује архитектуру песме , наглашен ритам и музикалност стихова, док риме такође имају своју драж – подсетила је уредница.

Значајну књигу путописа Бранислава Нушића „Косово“ приређивача Јована Радуловића „Панорама“-Јединство обнавља издање , а о књизи Комазец наглашава,

– То је опсежно написан путопис Њиме Нушић пред читалачку јавност ступа као проницљиви посматрач једне културе, смештене на југу Србије, односно на КиМ. У првом делу књиге путописац је фокусиран на приказ географских и природних одлика Косова, друштвеног уређења и обичаја. У другом делу детаљније се посвећује значајним локалитетима попут Приштине, Газиместана, Липљана, Качаника, Митровице . Бранислав Нушић на посебан начин и зналачки описује свакодневицу породице, поштовање обичаја без којих се друштво оног времена није могло замислити. Овоме се придружују описи одеће косовског становништва . У том смислу Нушићево бављење и данас остаје извор првог реда у проучавању друштвеног живота , материјалне и духовне културе ондашњег становништва Косова – рекла је уредница и директорица Рада Комазец, истичући значај литературе на очувању српског јерзика, писма и идентитета на Косову и Метохији.

Богата и разноврсна издавачка продукција

Песник, бивши уредник часописа „Стремљењаˮ, али и књижевни критичар Радомир Стојановић говорио је, како је рекао, „мало словоˮ о изузетној поезији за децу Милутина Ђуричковића, као и о сложеној прозној форми у наизглед обичним причама Милице Јефтимијевић Лилић.

– Нова збирка „Балада о татиној ташниˮ која у поднаслову означава да су – изабране песме за децу и младе, дарује нам сноп свежих и маштовитих стихова исказаних богатом лексиком. У многим овим песмама сачувана је слика детињства и завичаја, где су дечије игре одевене раскошним звуцима и бојама – казао је Стојановић.

Само неко ко је, сматра Стојановић, истински песник и ко познаје дечију душу може да изнедри овакве антологијске стихове.

– Песник Ђуричковић у песми не конверзира са децом, него са себи равнима. Он је њихов другар и пријатељ, зато му се тако исповедају и откривају своје тајне. То и нису песме за децу, то су песме о животу, одрастању, љубави и трајању. То су и дечије запитаности о свету и животу, први кораци и прве изворне љубави које разумемо и које трају као каква написана књига – рекао је Стојановић.

Говорећи о изабраним причама „Стварност снаˮ Милице Јефтимијевић Лилић, Стојановић је рекао да након ишчитавања ове збирке долазимо до сазнања да је наше сазнање о свету, времену и о нама самима, постало сложеније, потпуније и осветљено изнутра.

– Као књижевница која се успешно опробала у свим књижевним формама, овог пута нас дарује збирком у којој су заступљене раније, али и нове приче које се баве различитим темама. Свака од ових прича, независно да ли се бави колективним људским удесима, или обичним људским судбинама, заокупља нас и постаје део наше спознаје и наших живота – казао је Стојановић, додавши да у целој збирци два елеманта заузимају почасно место, а то су: светлост и сан са једне стране и љубав и људско трајање са друге стране.

Новинар и публициста Ђорђе Јевтић говорио је о књизи посвећеној Светомиру Арсићу Басари. Он је казао да у последњих пет година имамо прилике да се баш уочи Видовдана у Грачаници по пети пут сретнемо са стваралаштвом једног од највећих српских вајара у последњих пола века.

– Најпре смо имали прилике да видимо његове монументалне скулптуре. Следеће године доделили смо му награду за животно дело „Зограф Лонгинˮ. Уследила је промоција његове књиге „Пут за Дечанеˮ. Лане, неколико дана после његове смрти, у центру Грачанице постављена је биста Николе Тесле коју је Басара направио и, ево данас је пред нама још једна књига о том нашем великом земљаку – казао је Јевтић и додао: „Шта је за овог Косовца, од главе до пете, значио завичај и колико су Косово и косовска трагика утицали на његово стваралаштво можемо најбоље и највише да сазнамо управо из ове књигеˮ.

У књизи „Позив на путовањеˮ објављени су текстови које су други писали о Басариној вајарској уметности и њеним читањем, сматра Јевтић, добија се целовита слика и сазнање о томе ко је он био и као човек, и као уметник, један од ретких чланова САНУ са Косова и Метохије.

– Ко је био Светомир Арсић и како је једно сеоско чобанче из Севца на Шар планини дошло до тог високог уметничког престола? И какве је препреке морао да пређе, шта је све морао и колико да ради, да мења себе и своје стваралаштво да би дошао до самог врха свесрпске интелектуално-стваралачке лествице. Безмало у свим текстовима, посебно оним новинским разговорима и представљањима његове биографије, почиње се од његовог тешког детињства у коме је, уместо да као најбољи ђак настави школовање, морао као слуга да чува овце и козе богатог комшије, да је као дечак радио у руднику и са 15 година прикључио се Шарском партизанском одреду. Тај део живота и онај који ће уследити показују неку врсту младалачког хазардерства, али и неког снажног уметничког порива да настави школовање – казао је Јевтић и додао како се и из ове књиге може сазнати, да је Басара био амбициозан, радан, предузимљив, као и да је био веома друштвено ангажован и као уметник и као интелектуалац.

Своје стихове на промоцији издаваштва „Панораме- Јединстваˮ између два Видовдана говорили су и сами аутори, они чије су књиге изашле у издању ове издавачке куће, али и они чији су стихови објављени у часопису за културу и књижевност „Стремљењаˮ међу којима су били: Жарко Миленковић, Милица Стојановић, Невена Милосављевић, као и долазници Богољуб и Лазар Симовић. Задовољство због издаваштва „Панорама“ -Јединство није крила ни многобројна публика која сваког говорника и аутора награђивала громогласним аплаузом.

Срећко Тодоровић истиче захвалност и дивљење запосленим у „Панорама“ -Јединство што упркос свему држе високи ниво у објављивању књига уз истицање да је часопис „Стремљења“ један од најбољих у Републици Србији. Наташа Прентић директорица Дома здравља Приштина наглашава да је уживала у дивним стиховима и представљања издања најстарије, најзначајније и најоргиналније издавачке куће на КиМ.

Њену изјаву је допунио др Мића Поповић , присећајући се када је „Јединство“ било међу шест највећих издавачких кућа у СФРЈ. – Радује ме што сте задржали квалитет и препознатљивост издавачке продукције. Желим вам пуно среће и још много добрих књига и промоција на којима уживамо -истакао је доктор Поповић.

Своје стихове на промоцији издаваштва „Панораме- Јединстваˮ између два Видовдана говорили су и сами аутори, они чије су књиге изашле у издању ове издавачке куће, али и они чији су стихови објављени у часопису за културу и књижевност „Стремљењаˮ међу којима су били: Жарко Миленковић, Милица Стојановић, Невена Милосављевић, као и долазници Богољуб и Лазар Симовић.

М. Чанковић
Снимио: Н. Тодоровић