Завршени разговори с мисијом Међународног монетарног фонда – макроекономски резултати Србије и даље снажни

Фото: nbs.rs

У среду, 11. јуна, завршени су разговори мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) с делегацијом Републике Србије. Том приликом постигнут је договор с представницима мисије ММФ-а о првом разматрању у оквиру Инструмента за координацију политика, који треба да одобри Извршни одбор ММФ-а. Обављене су и редовне консултације по члану IV Статута ММФ-а.

Генерална оцена представника мисије ММФ-а јесте да су макроекономски резултати Србије и даље снажни. „Тржиште рада је и даље снажно, инфлација се смањује, девизне резерве су високе, јавни дуг опада, а банке су добро капитализоване и ликвидне.”

• Иако у кратком року на раст утичу глобалне неизвесности и домаћи фактори, очекује се његово убрзање са 3% у 2025. на 4% у 2026. години и у средњем року. Очекује се да ће, након првог тромесечја, раст ојачати подстакнут реализацијом државног инвестиционог програма и повећањем извозних капацитета прерађивачке индустрије. Прилив страних директних инвестиција је успорио, али се очекује да ће, заједно са извозом, наставити да подржава раст девизних резерви, које су већ на високом нивоу.

• Укупна инфлација је враћена у границе циљаног распона Народне банке Србије, захваљујући, између осталог, и смањењу цена енергената и успоравању базне инфлације. Томе је допринела и монетарна политика која је адекватно рестриктивна и треба да остане таква с обзиром на ризике од раста цена.

• Фискални дефицит у периоду 2025–2027. неће премашити 3,0% бруто домаћег производа, чему ће допринети и примена посебних фискалних правила о индексирању зарада у јавном сектору и пензија. Све додатне потребе за потрошњом биће унутар дефицита од 3,0% бруто домаћег производа, уз пажљиву приоритизацију јавних инвестиција и прерасподелу буџета. Овај уравнотежен приступ приоритетима у области инфраструктуре, социјалне заштите и другим приоритетним областима потрошње обезбедиће да јавни дуг настави да пада, додатно јачајући фискални кредибилитет и поверење инвеститора.

• Уз макрофинансијску стабилност, очекује се наставак реформи у циљу даљег јачања пословног окружења и повећања продуктивности, укључујући модернизацију прописа који уређују тржиште рада, као и даљу дигитализацију појединих сегмената јавног сектора и правосуђа. Реформе у енергетском сектору напредују, али предстоје даље активности како би се обезбедиле финансијска одрживост и оперативна ефикасност у државним предузећима.

• И у оваквом глобалном окружењу макроекономски резултати Србије су и даље снажни. Србија је изградила знатне одбрамбене механизме за суочавање с ризицима – девизне резерве и државни депозити су високи, јавни дуг опада, а банке су добро капитализоване и ликвидне.

Током разговора гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да се у Србији спроводе добре и координиране политике:

• Међугодишња инфлација је у границама нашег циља 3 ± 1,5% и у априлу је износила 4,0%.

• У наредном периоду инфлација ће наставити да успорава и крајем године ће се приближити централној вредности циља од 3%, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције.

• Наше девизне резерве су на изузетно високом нивоу мерено свим показатељима, укључујући и метрику ММФ-а, и покривају близу седам месеци увоза робе и услуга. У извештајима свих рејтинг агенција, као један од важних елемената који нас издваја позитивно у односу на земље упоредивог кредитног рејтинга јесу управо високе девизне резерве земље, које смо креирали током претходних више од десет година.

• Ове године очекујемо стопу раста од 3,5% захваљујући и факторима на страни понуде, док за 2026. и 2027. годину пројектујемо привредни раст у распону између 4% и 5%, чему ће доприносити и планиране инвестиције у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027”.

• Прикључили смо се подручју SEPA, за које смо одавно били спремни, али сада имамо прилику да и платни промет са земљама Европске уније учинимо ефикаснијим и јефтинијим. Ми смо у Србији у домаћи платни промет, који чини највећи део свакодневних плаћања грађана и предузећа, одавно увели најсавременије сервисе засноване на трансакцијама које се извршавају у неколико секунди.

• Генерално и појединачно, банке у Србији су добро капитализоване и имају високе резерве ликвидности:

o показатељ адекватности капитала на нивоу система је 21%,
o показатељ покрића ликвидном активом 190%, а
o показатељ нето стабилних извора финансирања 178%.

• Досадашње ублажавање монетарне политике пренело се у пуној мери на каматне стопе на тржишту новца и динарског кредитирања, а ублажавање монетарне политике Европске централне банке на цену задуживања у еврима код нас. Уз даље ублажавање кредитних стандарда за становништво, то је допринело убрзању кредитне активности на 10,5% у априлу, уз раст кредита привреди за 8,0%, а становништву за 12,0%.

• По свим тим основама, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима је најнижем нивоу од 2,3%.

• Имамо и позитивне ефекте по основу ограничења каматних стопа, који се могу одлично видети на примеру стамбених кредита, где смо спречили потенцијалан раст проблематичних стамбених кредита, и њихово учешће у укупним стамбеним кредитима у априлу ове године сведено је на 1,25%.

„И просечна стопа раста бруто домаћег производа Србије у претходних седам година од близу 4% (реалан раст) говори о добрим политикама и добром амбијенту који смо створили. То потврђују и подаци да је у претходних седам година у Србију у просеку инвестирано око 4 милијарде евра страних директних инвестиција годишње, или 6,8% бруто домаћег производа у просеку, уз рекорд који је постигнут прошле године са 5,2 милијарде евра. И то што око 80% страних директних улагања чине улагања у власнички капитал и реинвестирану добит говори да инвеститори у Србији шире постојеће пројекте и покрећу нове, упркос проблемима на матичним тржиштима.

Све то, и чињеница да смо у Србији и у условима изражених геоекономских и геополитичких ризика постигли сва три циља:

• снажан пад инфлације и њено кретање унутар циљаног коридора,

• очувана и додатно ојачана финансијска стабилност и
• реалан раст бруто домаћег производа међу највишима у Европи, уз раст запослености и смањење незапослености

потврђују да смо спроводили добре политике. Они су и потврда да ћемо тако наставити да радимо и у наредном периоду”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

———————————————————
Инструмент за координацију политике је саветодавног карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Одобрава се земљама које су посвећене реформама и које спроводе снажну и кредибилну економску политику. Такође, консултације по члану IV Статута Међународног монетарног фонда обављају се редовно са свим земљама чланицама у оквиру надзорне функције ове међународне финансијске институције. Претходне консултације по овом основу с Републиком Србијом успешно су обављене 2023. године.