Спајање са тржиштем електричне енергије ЕУ сигурност за грађане и привреду

Фото: Ненад Костић

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас са амбасадором Европске уније у Србији Емануелеом Жиофреом о напретку у спровођењу Реформске агенде, спроведеним реформама у гасном сектору, спајању тржишта електричне енергије Србије са тржиштем ЕУ и сигурности снабдевања енергентима.

Према Реформској агенди ЕУ ће кроз бесповратна средства подржати реформске мере у сектору енергетике са 292 милиона евра до краја 2026. године. Србија је испунила све реформске мере из електроенергетског сектора које су биле предвиђене до краја 2024. године и пренела директиве из Трећег енергетског пакета за гас и електричну енергију у свој законадавни оквир.

„Прешли смо дугачак пут и након корака које треба да предузму европске институције, моћи ћемо и да спојимо наше тржиште са тржиштем електричне енергије ЕУ. До краја јуна ћемо заокружити законодавни оквир и Србија ће бити прва земља која ће се енергетски умрежити са ЕУ, пре званичног чланства у Унији. То не би било могуће без проактивности са наше стране и техничке и експертске подршке из ЕУ. Као што постоје европски саобраћајни коридори, тако постоје и енергетски и спајање тржишта ће бити прекретница за нас која ће додатно допринети сигурности снабдевања грађана и привреде“, рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је подсетила да је гасна интерконекција Србија-Бугарска потпуно функционална и да су током претходне грејне сезоне повећане испоруке гаса из Азербејџана. Она је навела да напредују припреме за изградњу нових гасних интерконекција са Северном Македонијом и Румунијом, које ће додатно диверсификовати снабдевање гасом.

За гасну интерконекцију Србија-Северна Македонија очекује се да се ускоро заврши Студија изводљивости, коју финансира ЕУ, док се паралелно гради унутрашња гасна инфраструктура од Врања до границе, која је неопходна да би интерконектор био у пуној функцији када буде изградим. Експертски тимови гасних компанија из Србије и Румуније су у комуникацији како би се усагласили технички детаљи око гасне интерконекције Србија-Румунија, а са обе стране су обезбеђена финансијска средства за изградњу. Овај интеконектор нам је важан и за гасификацију једног дела источне Србије, навела је она.

Министарка је подсетила да је после 11 година сертификован „Транспортгас” као независни оператер система, што је похвалила и Енергетска заједница.

„Сертификација је корак који показује да смо на добром путу, а упоредно је развијена платформа која повећава кокурентност тржишта, док даље отварање тржишта природног гаса очекујемо када се стекну технички услови у смислу постављања неопходне опреме чија је уградња у току“, рекла је министарка.

Говорећи о таксама за угљеник, министарка је навела да Србија спроводи анализе и да је потребно више времена за дефинисање адекватног модела за опорезивање CO2.

„Сматрамо да предложена ЕУ регулатива може да се прилагоди и модификује на корист свих, када је у питању овај регион. Србија је завршила и успоставила систем за мерење емисија CO2, што је предуслов за увођење опорезивања. Сада завршавамо анализе како би увођење ове накнаде утицало на различите индустрије и наш предлог ћемо представити Енергетској заједници“, навела је она.