Трансбалкански коридор најважнији пројекат за пренос електричне енергије у региону

Фото: Ненад Костић

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић присуствовала је данас почетку радова на изградњи треће секције Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије и поручила да је реч о најважнијем пројекту у преносном систему не само у Србији, већ и у Југоисточној Европи.

„Оно што су ауто-путеви за саобраћај, то су далеководи за енергетику и данас почињемо радове на новој деоници најважнијег „енергетског ауто-пута“. Данас славимо прекретницу – почетак радова на трећој секцији Трансбалканског коридора од
Обреновца до Бајине Баште, дужине 109 км. Овим пројектом, у који ће бити уложено око 100 милиона евра, повећавамо сигурност снабдевања потрошача у западној Србији и ојачавамо интерконекције са суседним земљама. Изградњом Трансбалканског
коридора већ смо се повезали са Румунијом, а завршетком читавог пројекта додатно ћемо оснажити повезаност са Босном и Херцеговином и Црном Гором, и даље са Италијом“, рекла је министарка у Обреновцу.

Подсетила је и да у наредних пет година Србију чекају значајна улагања на преносној мрежи, укључујући изградњу Панонског коридора ка Мађарској. „Усвојили смо детаљан списак приоритетних пројеката чија је укупна вредност за преносни систем износи око 500 милиона евра. То ће значити додатну сигурност за наше грађане, али ће и допринети да оснажимо индустрију и извођаче, да могу да раде и у региону“, навела је министарка.

Она је захвалила Европској унији (ЕУ) и немачкој Влади на финансијској подршци за изградњу Трансбалканског коридора, који је важан и за прикључење будуће РХЕ „Бистрица“. „Од извођача очекујем да не касне са радовима, како би пројекат био завршен у наредне две и по године, како је и планирано“, нагласила је Ђедовић Хандановић.Заједно са министарком камен темељац су положили директорка „Електромреже Србије“ Јелена Матејић, шеф Делегације ЕУ у Републици Србији Емануеле Жиофре и шефица одељења за привредну сарадњу Амбасаде СР Немачке Јудит Хофман.

Генерална директорка ЕМС АД Јелена Матејић рекла је да вредност изградње целог Трансбалканског коридора износи више од 200 милиона евра у шта спада 323 километара 400 kV далековода, подизање напонских нивоа две трафостанице и доградња далеководних поља у три трафостанице. „Осим ове треће секције, чека нас и четврта, за коју су средства обезбеђена и биће завршена 2028. године“, навела је
Матејић.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре рекао је да је ЕУ за пројекат Трансбалканског коридора дала укупну донацију од 38,3 милиона евра, од чега је 18,9 милиона евра вредност донације за трећу секцију. „Европска унија је од 2000. године издвојила милијарду евра за енергетски сектор Србије, како би постао јачи и стабилнији. Повезивање Србије са суседима допринеће да се енергетски системи у
региону боље интегришу, али и да се лакше интегришу капацитети из обновљивих извора“, навео је Жиофре.

Шефица одељења за привредну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке Јудит Хофман, изјавила је да је за претходних 25 година сарадње Немачка уложила око 2,5 милијарде евра у одрживи развој Србије, од чега две трећине у енергетски сектор и
подсетила да немачка развојна банка KfW учествује у финансирању последње три секције Трансбалканског коридора.

Радови на трећој секцији Трансбалканског коридора обухватају изградњу далековода дужине 109 километара са 309 стубова, опремање два нова далеководна поља у ТС Обреновац, као и подизање ТС Бајина Башта на 400 kV напонски ниво. Укупна
вредност треће секције износи око 100 милиона евра. Пројекат се финансира кредитом KfW банке у износу од 64,5 милиона евра, донацијом Western Balkans Investement Framework (WBIF) од приближно 21 милион евра, као и сопственим средствима ЕМС
АД.