Ni progoni ni “udarci” neće nas slomiti

Žena nepokolebljive odlučnosti sa disciplinovanim i praktičnim pristupom životu, briljantnim intelektom i inovativnim duhom, bezvremenskom elegancijom i prirodnom lepotom. Ima samopouzdanje i unutrašnju snagu koja se ogleda u svemu što radi. Nezavisna i snalažljiva s oštrim očima za otkrivanje istine u svakoj situaciji. Rada Komazec, novinarka, urednica i direktorica jedine novinsko – izdavačke kuće u srpskoj južnoj pokrajini, ovog puta nije poverovala sopstvenim očima da jedan medij u demokratskoj i naprednoj Evropi (zbog nacionalne pripadnosti) izbacuju po drugi put iz redakcije.

Kako se osećate nakon svih dešavanja sa vašom redakcijom?

Niti ja niti moje kolege niti “Jedinstvo” koje traje 80 godina nije poraženo. Poražena su ljudska prava, civilizacija, sloboda govora i mišljenja, demokratija, a kosovsko društvo je ionako na dnu. Poraženi su svi koji podržavaju takvo društvo. Svaki napad na medije, nije samo napad na slobodu konzumenata tog medija, već na univerzalna ljudska prava. Pritiske i progone jedinog srpskog štampanog glasila na Kosovu i Metohiji vidim kao progon srpske reči i srpskog pisma koje se ukorenilo ovde vekovima.

Da ima novinarske i ljudske solidarnosti i da ne vladaju svetom dvostruki aršini, list “Jedinstvo” bi danas imao planetarnu solidarnost.

To je anticivilizacijski čin i nema nikakvog opravdanja. Ne prihvatam kao normalnost da nas isteraju 1999. godine iz Prištine, a kosovska agencija za privatizaciju otme hiljade kvadratnih metara imovine “Jedinstva”, pa nas ponovo pod nekim izgovorima izbacuju. Albanci ciljano i sistemski progone Srbe i srpske institucije. Imaju trenutno zaštitu kolektivnog Zapada, da terorišu, hapse i progone Srbe.

Bilo je vidno da i vi i vaše kolege emotivno proživljavate progon redakcije “Jedinstva” po drugi put?

Čovek bez emocija je neodgovorno biće i prazna ljuštura besmislenog postojanja. Emocije daju našem životu smisao i bez njih ne bi opstali. Moram priznati da se i moje telo i moja psiha oporavljaju od jednog velikog stresa i traume koju smo doživeli i koje je pretilo normalnom funkcionisanju i nas i “Jedinstva”. To je bila prelepa mala redakcija. Nameštaj sam birala ja i teško je bilo gledati kako Romi i beskućnici rasklapaju, lome i raznose to što smo voleli i što nam je zamenilo dom kada smo proterani iz Prištine. To su dani kada morate biti racionalni, strpljivi i odlučni uprkos velikom stresu. Ja sam bila u centru toga i svi su očekivali rešenje od mene. Teško je u tim trenucima primeniti veštinu samoregulacije stresa i naučiti da se on toleriše. Meni lično bilo je mnogo teže nego progon 1999. godine.
Pokušavam i verujem da ću uspeti da prenesem i na kolege da iscrpljenost, razdražljivost, osećaj besa zbog nepravde snagom volje i uz božiju pomoć pretvorimo u stimulativno dejstvo, unapređenje i zalaganje. Da stres kreativno utiče na nas i bude praćen visokim nivoom motivacije i konstruktivnim doživljajem radosti. I “Jedinstvo” i mi sa njime ostajemo na nogama. Nemamo pravo da odustanemo zbog generacija i generacija novinara koji su utkali svoj rad i najlepše godine u stvaranje “Jedinstva”, kao ni zbog toga što smo na strani istine i pravde. Sa jednom borom više prevazići ćemo ovaj traumatični događaj i izaći jači iz svega. Treba razmišljati pozitivno, o porodici, o osobama koje volimo i tako održati emocionalnu stabilnost. Bogougodnije je biti prognan nego progonitelj, a nas neće slomiti ni progoni ni “udarci”.

Održavali ste redakcijske kolegijume pod vedrim nebom. Da li ste verovali da ćete uspeti zadržati svoj prostor?

To je bio naš vid bunta da se ne predajemo i da skrenemo pažnju na ugroženost, ne samo srpskih medija na KiM, već i srpskog naroda. Nas par na kolegijumima, a deset albanskih policajaca, dronova koji nadleću i karabinjera na mostu. Uz to mi je neprestano zvonio telefon i navodni kupac naše redakcije preti specijalnom policijom ROSU, hapšenjem i zaplenom imovine. Značila nam je podrška svih kolega i medija koji izveštavaju na srpskom jeziku. Računari, stolovi i ostala oprema kao i sam prostor može se nadoknaditi. To je materijalne prirode. Odnos prema srpskom listu koji postoji 80 godina i koji progonite po drugi put ući će u istoriju Kosova i Metohije koju ta novina ispisuje.

Da li ste imali kontakte sa predstavnicima međunarodnog faktora na Kosovu i Metohiji i kakve su njihove reakcije na izbacivanje “Jedinstva” od strane institucija u Prištini?

Bili su to dugi i iscrpljujući sastanci sa stotine pitanja. Imala sam sastanke sa predstavnicima UNMIK administracije, KFORA, OEBSA…
Detaljno su pitali i zapisivali ceo istorijat “Jedinstva”. Kao dobar poznavalac i globalnih prilika i njihovih aktivnosti na Kosovu i Metohiji ne očekujem ništa od njihovih beleški. Oni rade onako kako im naloži onaj ko ih je poslao i ko ih plaća. To im je bila prilika da opravdaju svoje visoke plate i nečinjenje ništa na zaštiti srpske zajednice. Naprotiv, oni štite Albance da završe proces etničkog čišćenja Srba koji nisu uspeli progonima i pogromima juna 1999. godine i 17. marta 2004. godine. Ne znam kako suptilnije to da kažem kada sam na terenu svedok te istine.

Pokazivali ste medijima dokumentaciju o oduzetoj imovini. Šta vam je sve oteto u Prištini?

Zgrada u centru Prištine sa dvanaest spratova, sa svim pratećim prostorom, štamparijom, knjižarom, benzinskom pumpom, garažama, parking mestima, štamparijom u izgradnji u Kosovu Polju, poslovne prostorije u neposrednom centru za izdavačku delatnost oko 300 metara kvadratnih, desetine knjižara u Prištini i celoj teritoriji Kosova i Metohije. Uništavali su i palili našu vrednu izdavačku produkciju 1999. godine, foto dokumentaciju, arhivu. Jednom rečju oteli su deo našeg života. Da stvar bude još apsurdnija u našu medijsku zgradu uselili su takozvanu vladu Kosova.

Od teksta do izlaska iz štampe novine je dug proces. Kako to činite sada?

U istoriji koja se proteže kroz dva veka “Jedinstvo” je dalo neizostavni pečat vremenu i preživelo zvanično dva rata. Nakon prvog oslobođenja “Jedinstvo” je verno pratilo sva dešavanja od opismenjavanja albanskog stanovništva, skidanja feredža i emancipaciju albanskih žena, otvaranja škola, univerziteta, kulturnih institucija, gradnju puteva , fabrika… Sve je to zabeleženo na požutelim stranicama “Jedinstva” i sve su to radili i gradili Srbi. Prvi broj “Jedinstva” sklapan je u ilegali 1944. dok je fašizam harao Evropom. Naš temelj je suviše čvrst da bi se srušio. “Jedinstvo” je odolevalo brojnim izazovima i decenijama opstaje kao lučonoša srpskog novinarstva.
“Jedinstvo” redovno izlazi na radost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji čiju sudbinu istinski deli.

R. Čičak