9. oktobar

<<<1934. – U Marseju ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat organizovali lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, izvršio ga Vlada Černozemski. U atentatu poginuo i ministar inostranih poslova Francuske Žan Luj Bartu

1701. – U Nju Havenu, u američkoj državi Konektikat, osnovan Univerzitet Jejl.
1789. – U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo Beograd.
1806. – Pruska prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kom je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.
1831. – Predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti, ubijen u atentatu. Kao predsednik, od 1827. vladao apsolutistički, oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.
1835. – Rođen francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen Sans (Camille Saint-Saens), jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva. Njegov bogat opus obuhvata sve vrste mužičkih dela.
1854. – Rođen srpski fizičar i izumitelj Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike na Univerzitetu Kolumbija. Njegov najznačajniji izum, samoindukcioni kalemovi, 1890, omogućio telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu “Od iseljenika do pronalazača” 1924. dobio Pulicerovu nagradu.
1892. – Rođen Ivo Andrić, jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost, 1961.
1908. – Rođen je Žak Tati (Jacques Tati), francuski filmski glumac, scenarista i režiser.
1915. – Nemačke i austrougarske trupe u I svetskom ratu zauzele Beograd.
1934. – U Marseju ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat organizovali lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, izvršio ga Vlada Černozemski. U atentatu poginuo i ministar inostranih poslova Francuske Žan Luj Bartu.
1944. – Počela Treća moskovska konferencija. Premijer Velike Britanije Vinston Čerčil i lider SSSR-a Josif Visarionovič Staljin razmatrali pitanja u vezi s Poljskom, Grčkom i Jugoslavijom i dogovarali se o uređenju Evrope posle II svetskog rata.
1962. – Uganda stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963. – Više od 2.000 ljudi poginulo u poplavama posle pucanja brane Vajont kod Beluna, visoke oko trista metara, u severoistočnoj Italiji.
1967. – U Boliviji ubijen argentinski revolucionar Ernesto Če Gevara (Che Guevara), simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisan borac za pravdu stekao veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u vladi Fidela Kastra, u novembru 1966. postao lider gerilaca u Boliviji. U oktobru 1967. zarobljen, potom ubijen.
1975. – Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio Nobelovu nagradu za mir.
1983. – U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno 18 funkcionera Vlade Južne Koreje, među njima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Južnokorejske vlasti za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.
1992. – U pokušaju da spreči razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru BiH, a mirovnim snagama, UNPROFOR, naloženo da nadgledaju poštovanje zabrane.
1993. – U sukobima muslimana i Hrvata u Mostaru, u BiH, srušen Stari most, simbol grada, sagrađen u XVI veku, za vreme turske vladavine. Most bio pod zaštitom UNESKO-a.
1997. – Više od 200 ljudi poginulo kada je uragan Paulina pogodio meksičko letovalište Akapulko.
2001. – Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Otkrili novo stanje materije, ultra-hladni gas, čija primena otvara nove mogućnosti za razvoj precizne elektronike.
2002. – Prvi put u istoriji parlamentarizma u Srbiji održan TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug. Suočili se Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.
2002. – Umro jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak.
2004. – U Avganistanu održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje. Pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.♦