Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју нуклеарног програма

Фото: Емилија Јовановић

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала je данас са представницима јавних предузећа, регулаторних тела, директорима института и деканима факултета из Београда, Новог Сада и Крагујевца, који се баве нуклеарним технологијама и нуклеарном сигурности, о стварању услова за покретање цивилног нуклеарног програма у Србији.

Састанку су присуствовали и министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, Вукашин Гроздић.

„Идеја данашњег састанка била је да се са свим релевантним образовним и научним институцијама, који се баве научно-истраживачким радом на тему нуклеарне енергије, разговарамо о томе шта је потребно да променимо, појачамо и побољшамо како бисмо имали предуслове да развијамо цивилни нуклеарни програм у Србији. Предложили смо да потпишемо меморандум о разумевању између релевантних образовних и научних институција и представника Владе Србије да бисмо, уз учешће струке, дефинисали неопходне кораке и акционе планове. На тај начин, омогућићемо да свака институција у свом домену уради свој део посла и предузме неопходне кораке како бисмо дошли до жељеног циља, а то је да имамо добру основу – образовну, техничку и научну, да можемо да развијамо нуклеарни програм у нашој земљи. То је важно и због повратка стручњака у овој области из иностранства, који треба да препознају потенцијал да се баве својом струком у Србији“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је нагласила да је циљ ове иницијативе да се аргументима и дијалогом дође до правих информација о томе шта значи развој нуклеарног програма, које су користи, који су ризици и како они могу да се минимизирају и превазиђу. Додала је и да очекује да се у иницијативу укључе и други представници Владе и других релевантних институција.

„Важећи закон не поставља препреке да се бавимо образовним и научним радом, али је потребно да уподобимо наш регулатовни оквир да можемо да идемо корак даље, а то је да у наредним деценијама имамо нуклеарна постројења. Стварање предуслова за коришћење нуклеарне енергије укључује и тржишне анализе о доступним технологијама на светском нивоу, јер тек на основу тих анализа може се донети одлука о технологијама и партнерима. Важно је да дођемо до најбољих техничких решења, али и да имамо образовну базу која ће едуковати генерације које су пред нама да управљају овим програмом на добробит свих грађана, јер је ово питање енергетске стабилности, привредног развоја и друштва у целини у деценијама испред нас“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је додала да Министарство, пре него што предложи измене законске регулативе, планира да спроведе јавне консултације о нуклеарној енергији. „Та дебата треба да буде арументована, базирана на чињеницама и да буде вођена од стране стручних људи. Потребан је заједнички напор како бисмо ову тему приближили јавности, уместо да, на пример, имамо дезинформације и ширење неистина о томе како ће се у Србији складиштити нуклеарни отпад из других држава, што наравно није истина“, нагласила је министарка.

На састанку су учествовали представници ЈП „Нуклеарни објекти Србије“, Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ), Електротехничког, Физичког, Машинског и Технолошко-метарулошког факултета Универзитета у Београду, Природно-математичког факултета и Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, Института за нуклеарне науке Винча, Електротехничког института Никола Тесла, Института за физику, ЕПС-а и Српског нуклеарног друштва.