Члан Владе којем је престао мандат може бити народни посланик

Поводом тезе која је изнета у јавност да члан Владе којем је престао мандат (у конкретном случају председник Владе) не може бити изабран за народног посланика (па тиме ни за председника Народне скупштине), која се оправдава навођењем члана 126. став 1. Устава Републике Србије, према којем члан Владе не може бити народни посланик, Министарство државне управе и локалне самоуправе обавештава јавност о следећем:

Наведена уставна одредба односи се на Владу (односно чланове Владе) чији мандат траје. Она се не односи на Владу (нити на чланове Владе) чији је мандат престао.

Према члану 128. став 1. Устава Републике Србије, мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала, а према члану 128. став 3. Устава, мандат Владе престаје пре истека времена на које је изабрана распуштањем Народне скупштине (као и у другим случајевима утврђеним Уставом).

Влада којој је престао мандат може да врши само послове одређене законом, до избора нове Владе.

Из наведених уставних одредаба види се да се неспојивост фунција из члана 126. Устава односи на члана Владе чији мандат траје, а не на члана Владе којој је мандат престао.
Народна скушпштина изабрана 3. априла 2022. године распуштена је 1. новембра 2023. године (Указом председника Републике). Тог дана престао је мандат Владе, а такође и члановима Владе (према члану 17. став 4. Закона о Влади, члану Владе престаје мандат услед престанка мандата Владе).

Из наведеног јасно произлази да члан Владе којој је престао мандат може бити изабран за народног посланика, што поврђују и примери из праксе. Председник једне владе којој је престао мандат Мирко Цветковић постао је народни посланик 31. маја 2012. године, а обављао је послове председника Владе и истовремено министра финансија све до 27. јула 2012. године (наравно у Влади којој је престао мандат).

У конкретном случају, имајући у виду да је Ана Брнабић кандидат за председника Народне скупштине, она након избора на ту функцију неће бити и члан Владе коју бира нови сазив Народне скупштине. Када би евентуално ипак постала кандидат за члана нове Владе, онда би морала поднети оставку на место народног посланика и не би била кандидат за председника Народне скупштине. При томе, након њеног избора за председника Народне скупштине, а до избора нове Владе од стране новог сазива Народне скупштине, постојећу Владу у „техничком мандату“ водиће први потпредседник Владе.

Дакле, никакве „злоупотребе“ у смислу члана 126. Устава нема, а још мање има говора о некаквој „уставној кризи“. Јасно је да госпођа Брнабић након избора за председницу Народне скупштине више неће обављати функцију у Влади.