Кампања промоције социјалног предузетништва

Фото: minrzs.gov.rs

Министар за рад и запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић обишао је у Београду Удружење „Наша кућа“ које се бави социјалним предузетништвом.

Селаковић је том приликом подсетио да је пре две године донет Закон о социјалном предузетништву и најавио доношење Програма развоја социјалног предузетништва.

Министар је посетом Удружењу „Наша Кућа“ које је фомирала Аница Спасов, заједно са родитељима деце са тешкоћама у развоју, започео кампању промоције социјалног предузетништва и најавио да ће у наредном периоду Министарство, у сарадњи са Националном алијансом за локални и економски развој (НАЛЕД), промовисати социјално предузетништво у циљу мотивације других организација и удружења да се региструју као социјална предузећа, и да ће администрација која је до сад била препрека бити превазиђена доношењем подзаконских аката.

Како је навео, жена која има невероватне енергије и идеје, неко ко је успео да на различитим местима Србије, да у више градова Србије, на дневном нивоу окупља преко стотину младих, одраслих људи, да не кажем деце, која учествују у једном радном процесу.

Селаковић је рекао да је радни процес производња папира, и то рециклажног папира, изванредног квалитета који се користи за више намена н који је нашао озбиљно место на тржишту.

Министар је навео да је то само једна од делатности удружења и додао да је Аница Спасов део Савета за развој социјалног предузетништва.

„Мало људи у Србији зна шта је социјално предузетништво. Социјално предузетништво управо треба да нам послужи, као држави која је озбиљно решила питање незапослености, а посебно, подсетићу вас пре 12. година у Србији је незапосленост била готово 26 посто. Она је данас 9 посто. Дакле, ми смо као држава у озбиљној мери исцрпели расположиве контигенте радне снаге и дошао је ред да се бавимо тешко запошљивим категоријама становништва,“ рекао је министар.

Селаковић је указао да међу тешко запошљивим категоријама становништва спадају особе са инвалидитетом, као и различите друге врсте рањивих група, жене старије од 50 година, неквалификовани радници, жртве насиља у породици.

„У овом тренутку, на евиденцији Националне службе за запошљавање у Србији имамо преко 17.000 особа са инвалидитетом које се воде као незапослене. Са друге стране имамо велики број особа са инвалидитетом који још увек нису регистровани од стране Националне службе за запошљавање из једног од разлога што није одређен њихов степен инвалидитета“, навео је Селаковић.

Он је додао да у Србији има 260.000 људи који су дугорочно незапослени, лица која немају квалификације, од којих су 153.000 жене које су старије од 50 година.

„Нека врста жртава транизиције којима је тешко да се запосле и социјално предузетништво јесте управо вид радног ангажовања, запошљавања свих ових категорија лица. То је нешто чиме се баве развијене земље света и ово је доказ да је Србија у напону свога развоја почела да се бави оваквом једном темом“, истакао је Селаковић.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић је истакла да је важно да се анимира што већи број предузећа да упишу статус и укључе се у консултације око програма развоја и дефинисања конкретних мера подршке.

Према њеним речима, НАЛЕД-у је посебно важно да буде подршка осетљивим групама које су обухваћене овим законом, а које поред особа са инвалидитетом и оних са тешкоћама у развоју, обухватају и жене које су дугорочно незапослене, а поседују конкретне вештине из којих могу да остварују приход и које могу да буду темељ њиховог оснаживања и афирмације. Истакла је да је један од таквих примера и Етно мрежа која пружа подршку стотинама жена широм Србије да чувају културно наслеђе и економски се оснаже.

Поред Удружења „Наша кућа“ у Београду постоје и „Центар Звезда“ и „Етно мрежа“ које се баве социјалним предузетништвом, као и многа друга која ће предстојећим регулативама знатно олакшати рад у свом оквиру.