План Владе интегрални развој целе земље и ширење привредних зона

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

Србија се, до 2027. године, враћа у зоне високог раста БДП-а изнад шест одсто, наш план је интегрални развој целе земље и ширење привредних зона, а база сваког даљег раста су наставак инвестиција и чињеница да смо, у годинама тешких криза, сачували макроекономску стабилност и остварили раст, изјавио је данас потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали.

Он је на отварању „Копаоник бизнис форума“ представио економску политику Владе Србије и до сада постигнуте резултате, те најавио даље планове за раст и развој, пре свега захваљујући организацији међународне специјализоване изложбе ЕКСПО 2027. године и програму „Скок у будућност“, који је раније представио председник Србије Александар Вучић.

„Нисмо седели скрштених руку, рекли смо треба нам нови извор раста, хоћемо да урадимо нешто ново, добили смо ЕКСПО, за нас је то највећа развојна шанса и хоћемо да искористимо ту 2027. годину, да уложимо додатан новац у даљи развој наше економије, у све сфере. Моје обећање је да ћемо са том политиком наставити даље. Увек ће држава бити ту да подржи економију“, поручио је Мали обраћајући се учесницима форума који сваке године окупља велики број државних званичника, привредника, економиста.

Мали је упозорио и да морамо да рачунамо на нове кризе које се у свету јављају из године у годину, а које је немогуће предвидети, што је, како је поручио, постала „нова нормалност“.

„Све је почело 2020. са пандемијом, која је економски донела поремећаје у ланцима снабдевања. Потом је уследио конфликт у Украјини, скок цена гаса и струје, плус инфлација“, рекао је Мали, и нагласио да је најважније у томе да је Србија успела да сачува стабилност упркос чињеници да много развијеније земље то нису.

Он је поручио да су развој вештачке интелигенције и нових технологија две окоснице развоја у будућности, у чему Србија, како је рекао, не заостаје.

Министар финансија је подсетио да је 2019. године, непосредно пред пандемију, наша стопа раста била 6,4 одсто, захваљујући мерама фискалне консолидације, те поручио да је циљ да се вратимо тим стопама раста.

„То ће бити могуће помоћу пројекта ‘Скок у будућност – Србија 2027'“, истакао је.

Како је додао, прошле године Србија је први пут прешла границу од 69 милијарди евра БДП-а, док је ове године пројектовани раст 3,5 одсто.

Мали је прошлу годину са растом од 2,5 одсто БДП-а оценио успешном, те додао да је реално да до краја 2027. године достигнемо циљаних 100 милијарди евра БДП-а. Он је тај економски успех упоредио са износом БДП-а у 2012. када је вредност свега што држава произведе у једној години износила око 33 милијарде евра.

Мали је поручио да Србија доминира у региону, речима да се у овом тренутку граду 11 ауто-путева и брзих саобраћајница, те да ће од 2012. до 2027. бити изграђено више километара путева у односу на период из доба СФРЈ па до 2012. године – 595 у односу на 955 километара.

Како је најавио, од сутра ступа на снагу и систем за препознавање радних дозвола између Северне Македоније, Албаније и Србије што ће, како је рекао, допринети развоју тржишта рада и флуктуацији кадрова.

„Имајући у виду висину плата, БДП-а, степена развијености, нескромно очекујемо да ће највећи број људи своју жељу да ради наћи у Србији“, рекао је Мали.

Он се осврнуо и на сет мера којима је држава од 2020. подржала привреду и грађане речима да се први пут у историји држава тако понашала, јер је имала довољно могућности, резерви, водила је исправну политику фискалне консолидације, изградила јак кредибилитет код привредника.

Мали је истакао и да је 2023. године прва пројекција дефицита буџета била 3,3 одсто, да би ребалансом он био смањен на 2,8 одсто, а да је на крају остварен дефицит од 2,2 одсто.

„Дакле, држава води рачуна о сваком динару, не играмо се са тим. Нећемо да бацамо новце на оно што сматрамо да није потребно и упркос свим пакетима помоћи и огромној подршци коју смо дали привреди, јавни дуг држимо испод 50 одсто БДП-а, испод просека еврозоне, нивоа Мастрихта. Уместо у потрошњу највећи део новца уложили смо у инвестиције“, поручио је Мали.

Тиме су, додао је, сачувана мала и средња предузећа која су носиоци економије.

„Милијарде евра помоћи биле су усмерене тим људима. Дошли смо до рекордно ниске стопе незапослености упркос кризи. Кренули смо са 25,9 одсто у 2012. када је сваки четврти грађанин био без посла, а данас смо на 9,1 одсто незапослености. Јасан је тренд“, истакао је Мали.

Он је указао и да је другачијом, неодговорном економском политиком пре 2012. године, око 450.000 радних места изгубљено.

„У сред највећих поремећаја на глобалном тржишту, Србија показује да зна да побеђује, да води рачуна о стандарду“, истакао је.

Министар је додао да је прошле године циљ био да се сачува реални доходак грађана, па је тако у децембру просечна плата износила око 812 евра, док у децембру ове године очекује да достигне 920 евра.

Имамо је, како је појаснио, реалан раст плата од 2,4 одсто и пензија од 8,7 одсто.

„У реалном износу смо се борили за повећање пензија и плата да бисмо одржали или мало повећали животни стандард. То показује да одговорно водимо рачуна о свему“, навео је Мали.

Он је подсетио и да су у јануару минималне зараде повећане 17,8 одсто што је, како је рекао, далеко изнад нивоа инфлације и никада у процентима већег повећања није било.

Мали је истакао важност континуитета даљег отварања фабрика и доласка инвеститора, те оценио да досадашњи резултати на том пољу показују да им се свиђа политика Србије на путу придруживања ЕУ, али са сувереном економском политиком.

„Упркос кризи, поверење постоји, кредибилитет постоји, долазе инвеститори, отварају се фабрике“, поручио је Мали на Копаонику.

Он је додао и да је од 2019. године Србија један ниво испод инвестиционог рејтинга, који би до сада и достигла да није геополитичке нестабилности и глобалног изостанка даљег унапређивања рејтинга.

Он је поручио и да се Србија са инфлацијом бори стабилним девизним курсом који је, оценио је, најважније сидро када су инфлаторна очекивања у питању.

„Зато смо успели да се изборимо са растућом инфлацијом и наш циљ да до 2027. просечне плате износе 1.400 евра, минималне зараде и пензије 650 евра, потпуно је остварив“, рекао је.

Он је најавио и обнову свих породилишта у Србији, али и даљи раст плата и пензија, БДП-а.

„Све је то могуће ако будемо довољно посвећени, а јесмо“, закључио је Мали уз наглашавање мира и стабилности као предуслова за све.