Медијски закони важан корак ка унапређењу медијске сцене у Србији

На Другом редовном заседању Народне скупштине Републике Србије у 2023. години усвојени су Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима.

Доношење ових закона важан је корак ка даљем унапређивању медијске сцене у Србији, као и даљој имплементацији Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020 – 2025. године.

Министарство информисања и телекомуникација још једном се захваљује свима који су учествовали у изради ова два закона – медијским и новинарским удружењима: НУНС-у, УНС-у, Независном друштву новинара Војводине, Асоцијацији медија, Асоцијацији онлајн медија, АНЕМ-у, Удружењима РАБ Србија, СИНОС и Локал прес, као и међународним партнерима – Делегацији Европске уније у Србији, Мисији ОЕБС-а у Србији, Амбасади Краљевине Норвешке и Фондацији Конрад Аденауер.

Министарство ће наставити да одржава дијалог између синдиката, медија и медијских и новинарских удружења, ради што боље примене и имплементације Медијске стратегије у Републици Србији.

Законом о јавном информисању и медијима, потпуније је дефинисан јавни интерес у области јавног информисања и детаљно уређен поступак пројектног суфинансирања, као и ближе уређен рад издавача медија чији су оснивачи савети националних мањина.

Предвиђено је и успостављање Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, што ће утицати на транспарентност овог процеса. Поред постојећег Регистра медија, предлогом закона установљава се и Евиденција произвођача медијских садржаја. Такође, у закону је по први пут дефинисано и саморегулаторно тело Савет за штампу.

Такође, Законом о јавном информисању и медијима пружа се и радноправна заштита новинарима, у складу са прописима из области радног права, а којом се појачава основ за заштиту професионалног новинарског интегритета од злоупотреба закона и шиканирања, у циљу спречавања слободе јавног информисања.

Закон о електронским медијима, поред хармонизације са ревидираном Директивом о аудиовизуелно-медијским услугама из 2018. године и испуњености претприступних обавеза из поглавља 10, ствара предуслове за постизање веће независности и професионалности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), а тиме и бољег регулисања тржишта електронских медија. Ојачана је организациона, функционална и финансијска независност Регулаторног тела за електронске медије, унапређена његова професионалност, као и одговорност према јавности. Успостављени су нови органи: Савет – орган одлучивања, и директор – орган заступања, као и одређени јасни критеријуми за избор чланова Савета који су доста пооштрени у односу на пређашњи закон.