Rada Komazec: O kako je divno u carstvu knjiga

Autor: Ranka Čičak

Šetajući šerenilom Beogradskog sajma knjiga u susret nam je išla žena sa prelepim osmehom. Objektiv ju je uhvatio, ali je uhvatismo i mi za intervjuu. Direktorica i urednica najlepšeg štanda na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga “Panorama” -Jedinstvo Rada Komazec, govorila je o knjigama, novim izdanjima, ali i nagradi koju je nedavno primila na Internacionalnom festivalu reportaže i medija.

Kakav je osećaj među ovolikim brojem knjiga?

O kako je divno živeti u carstvu knjiga, daleko od iskušenja kojima smo svakog dana izloženi. Beogradski sajam knjiga je značajni kulturni događaj za ceo region koji uprkos izazovnim vremenima ostaje u fokusu široke publike. Ovih dana sve ulice oko Sajma su zakrčene, što znači da je knjiga još uvek na tronu. Pored toga, i naučno je dokazano da čitanje knjiga otklanja stres efikasnije nego šetnja ili slušanje muzike. Tokom proteklih decenija dokazano je da je Sajam istinski praznik na kojem izdavači i autori imaju izvrsnu priliku da pokažu svoj opus, promovišu dela , diskutuju o najnovijim izdanjima. Sajam je najlepše mesto susreta sa knjigama .
Vidimo brojna izdanja na vašem štandu. Čime ste osvežili ovogodišnji sajam?

Imamo nekoliko sjajnih izdanja, od stilski šarene zbirke poezije za decu do melanholične porodične hronike iz Sredske i Prizrena.

Knjiga ” Za sva detinjstva”, autora Srećka Simića je poklon onima na kojima ostaje svet i budućnost. Tople i blage pesme nude deci pomalo starinski svet, dobronameran, ušuškan i smiren, koji podstiče na maštanja. Tu je i zbirka “Kroz vreme”, Ratka Stoiljkovića, koja donosi zrelu i autentičnu poeziju nastalu u dužem vremenskom rasponu. Priče iz zavičaja Nade Hadzi Perić “Dani” u kojima iznosi svoje intimne misli, duboko skrivena, istinita i neobična osećanja. To je emotivni zbornik koji predstavlja dragocenost sa jezičkog, kulturološkog , identitetskog i književnog opusa. Naravno, sjajni Basara sa svojim autobiografskim pričama, kao i ljubavna poezija Ranka Đinovića, pesnika jedinstvenog i originalnog stila. Obaveza imamo puno jer ih sve promovišemo na sajmu kao i časopis za kulturu, književnost i umetnost “Stremljenja”.

Kako utiču informacione tehnologije, internet i društvene mreže na kulturu čitanje?

Čitanje u savremeno doba nije više osamljena tiha aktivnost jer internet i prisutnost na društvenim mrežama pruža različite mogućnoti interaktivnog pristupa. Kompjuterizacija i novi mediji menjaju produkciju, distribuciju i recepciju književnosti. Internet je otvorio nove mogućnosti za književno stvaranje pa je shodno tome osetno prilagođavanje književnih formi novim medijima. Kao u svim oblastima tako i u književnosti nove tehnologije imaju jako puno korisnih, ali i štetnih strana. Društvene mreže su postale izvor informacija gde je svaki korisnik u prilici da podeli svoja razmišljanja o nekoj temi za koju je zainteresovan. Za nekoga su bežanje od stvarnosti na kojima korisniki kreira profil prema onome što želi da bude, ali to nije nešto što je održivo i što može funkcionisati na duge staze. Lično sam već dva puta otvarala i gasila fejsbuk i objavim određene aktivnosti iz oblasti posla koji obavljam. Zgodno je prekratiti put, a ja sam na putu često, iščitavanjem raznih sadržaja na društvenim mrežama.

Društvene mreže mogu doneti popularizaciji i promociji književnosti. Iako su deca i mladi više usmereni ka internetu i uređajima koji im omogućavaju lakši i brži pristup informacijama, veseli me što je na Sajmu jako puno mladih osoba. Vi ste malo poranili, inače za dva do tri sata, ovde će biti kao u košnici.

Francuska je ove godine gost Sajma knjiga. Šta nam preporučujete od francuske literature?

Nobelovce Le Klezioa i Patrika Modijana u izdanju “Akademske knjige”, Franka Buisa , autora romana “Nijedne žene sin”, Kamija Loransa sa romanom “Žensko” u izdanju Buke, “Gledajte kako plešemo” Lejla Slimana i drugi. Francuska književnost je jedna od najvećih i najznačajnijih u svetu pa što god da odaberete nećete pogrešiti.

Čestitamo vam na dobijenoj nagradi na Međunarodnom festivalu reportaža i medija kao i Blagodarnici. Kakav je osećaj primati svakog drugog meseca nagrade za uspešan rad, što je slučaj sa vama?

Pre svega mi je drago da je žiri, sastavljen od vrhunskioh profesionalaca, prepoznao hrabrost baviti se tom temom, značaj teme koju rasvetljavam, u čijem je središtu događanja običan mali diskriminisani čovek, način i stil na koji sam sve to prenela čitaocima i to nagradio. Dok sam bila mlađa na drugačiji način sam doživljavala nagrade i bila ushićena i srećna što sam
baš ja laureat. Danas mi je mnogo važnije da se nagradi tema, da bude društvene reakcije i u krajnjem ishodu da se ispravi nepravda prema ljudima o kojima pišem. Da moje pisanje pomogne izgradnji bolje , pravednijeg sveta u kojem neće biti diskriminisanih na osnovu nacionalne
ili verske pripadnosti. Uostalom, zadatak medija jeste promovisanje istine, slobode, jednakosti, pravde i demokratije, a te vrednosti neće doći u pitanje, ukoliko se vodi računa o profesionalnim standardima i etici. Reportažu kao novinsku formu volim i uvek joj se
vraćam. Ovo je moja četvrta nagrada na Internacionalnom festivalu reportaže i medija.

Prvo sam dobila Zlatnu Niku i 1. mesto, zatim treće mesto i evo, po drugi put 2. mesto.

Bez preterivanja, to je dokaz da radite kvalitetno, u interesu javnosti i nagrada, svakako, znači.

Uvek pitanje za kraj, odakle vam energije da sve to postižete?

Nije težak posao, teški su ljudi. Živeti na Balkanu okružen ljudima čije su ambicije bez pokrića nije ni malo lako. Ambiciozni čovek, bez pokrića, lako gubi sebe i svoj identitet u toj trci za nekim višim ciljem i nekim višim smislom života. Sa krizom identiteta je prilično teško upravljati i ako ste upućeni da sarađujete sa takvim osobama, oni vam oduzimaju energiju, pokušavajući da vam oduzmu deo identiteta. Najvažnije je zdravlje, porodica i radosti na dnevnom nivou.