Уједињене нације гарант мира и сталног напретка човечанства

Дан Уједињених нација обележава се 24. октобра у знак сећања на дан када је 1945. године ступила на снагу Повеља о Уједињеним нацијама као конститутивни споразум ове организације.

У Повељи Уједињених нација се као глави циљеви наводе одржавање међународног мира и безбедности, развијање пријатељских односа међу народима, остваривање међународне сарадње у решавању међународних економских, социјалних, културних и хуманитарних проблема, као и борба за поштовање људских права и основних слобода, без обзира на расу, пол, језик или веру. Сврха Уједињених нација је, према Повељи, да буду центар усклађивањa акција земаља за постизање наведених циљева, који су заједнички и универзални.

Вредности Уједињених нација су глобално прихваћене и универзалне што је допринело да у протеклим деценијама свет постане боље место за живот и да се избегне рат светских размера. Међутим, велики број народа у свету и даље живи у тешким условима, а регионални ратни сукоби су или замрзнути или периодично активирани, представљајући сталну претњу светком миру.

Уједињене нације као глобална организација је гарант мира и сталног напретка човечанства. Кроз координацију рада и непоколебљиву изградњу чврстих међународних стандарда заштите људских права, обезбеђују и стреме томе да сви народи подједнако живе без страха и оскудице.

О овим тежњама сведочи и Агенда 2030 и глобално прихваћени циљеви одрживог развоја. Човечанство је на високом степену развоја, а сведоци смо да благодети економског, технолошког и сваког другог достигнућа нису подједнако приступачна свим становницима наше планете. И даље се одржавају тако велике разлике да у неким деловима света људи немају елементарне услове за живот, што је посебно забрињавајуће када су деца у питању. С друге стране, у високо развијеним друштвима емпатије је све мање, а насиље је у порасту.

Ове године, када се обележава и јубилеј, 75. година од усвајања Универзалне деклерације о људским правима, прилика је и обавеза свих да се укаже на неопходност очувања достигнутих стандарда и континуираног заједничког деловања за даљи напредак у очувању и заштити људских права. Изградња културе људских права је императив како за појединце тако и за народе.

Иако су многе границе развоја сваке врсте пробијене, морамо, у датом простору, у садашњој реалности и у будућем времену, заједно и у миру живети, поштујући права и достојанство једни других, негујући међугенерацијску солидарност, мултикултуралност и интеркултуралност, уз појачану бригу за очување животне средине. На ово нас позивају све жртве које су страдале у борби за изградњу данашњице, обавезујући нас да се даља борба за праведније и боље човечанство одвија кроз културу дијалога, како за изградњу боље будућности више ниједна жртва не би страдала.