Сви представници држава чланица ЕУ који су присутни на самиту, представници Европске комисије, Европског савета и осталих институција причали су о неопходности да се оснује ЗСО и да је то нешто што је, не само предвиђено Бриселским споразумом, већ и Охридским споразумом, навела је Брнабић.
Први члан Охридског споразума, како је објаснила, је имплементација свих претходних споразума, а то је Бриселски споразум.
Према њеној оцени, веома је лоше то што је Курти одбио све предлоге ЕУ у вези са експропријацијом земљишта на Косову и Метохији, што показује степен владавине права у покрајини под његовом владавином.
Дакле, могу да одузимају приватну имовину, да је користе за нешто на шта немају право ни по Бриселском споразуму – за додатно гомилање наоружаних, безбедносних снага на северу покрајине, што је у потпуности супротно са поменутим споразумом. То да ви немате право на вашу личну имовину, да немате никакву безбедност ни имовине, а на крају ни живота, показује како живе Срби и неалбанци на Косову и Метохији, истакла је премијерка.
Она је указала на то да су свој ромској деци на Космету одузете стипендије само зато што иду у српске школе, што такође показује како људи морају да живе на Косову и Метохији.
Ми ћемо даље наставити да разговарамо са представницима ЕУ око питања експропријације, зато што је прилично очигледно, нажалост, да ће се са таквом праксом наставити, без обзира на то што су ЕУ и Немачка јасно рекли да је то супротно било каквим правилима и принципима, да је то нешто што је недопустиво на европском континенту, поручила је Брнабић.
Премијерка је нагласила да ће Србија свакако бити спремна за проширење ЕУ до 2030. године, али да то хоће ли доћи до проширења зависи више од ЕУ и европских интерних реформи.
Она је исказала захвалност Шарлу Мишелу на томе што је поново споменуо 2030. као датум за проширење и што на сваком регионалном скупу говори о томе и неопходности јачег и јаснијег сигнала о проширењу ЕУ.
Председница Владе је оценила да је Берлински процес јако добар за наш регион, подсетивши на то да је, захваљујући том процесу који је покренут 2014. године на иницијативу Ангеле Меркел, успостављен Савет за регионалну сарадњу младих и Регионални инвестициони формум као привредна комора ЗБ, као и акциони план за регионално економско повезивање и јединствено регионално тржиште.
То је све резултат Берлинског процеса и мени је драго што ћемо данас потписати још један споразум и то је у складу са нашим приоритетима. Верујемо у повезивање и бољу регионалну сарадњу и повезивање људи, поручила је она.
Брнабић је рекла да смо ми, што се тиче новог плана за економски раст ЗБ и додатне инвестиције од чак до две милијарде евра у оквиру тог плана, већ кандидовали пројекте и били први на ЗБ који су предали комплетан портфолио пројеката.
Није никакво изненађење да ће тај новац бити условљен тиме колико брзо спроводите реформе и на који начин. Ми у њих верујемо и не бежимо од реформи, јер мислимо да ће довести до јаче и административно снажније Србије, која ће бити боља за све грађане, истакла је премијерка.
Председница Владе је пренела да се током самита састала са председницом Републике Мађарске Каталин Новак, са министром спољних послова Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске Џејмсом Клеверлијем, председником Владе Шпаније Педром Санчезом, председником Владе Холандије Марком Рутеом, као и да је имала кратак разговор са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен.
Разговарали смо о свим текућим стварима и очекујемо ускоро посету Урсуле фон дер Лајен Београду. Надам се да ћемо имати прилике да објавимо још неке добре вести које се тичу пројеката и сарадње ЕУ и Србије, подвукла је она.
Брнабић је такође додала да не очекује лаке разговоре на предстојећем састанку „велике петорке“ у Београду 21. октобра, али да очекује помоћ како би Србима на Косову и Метохији била омогућена основна људска права.