Писана изјава председнице Владе Србије Ане Брнабић

Фото: Влада Србије

С обзиром на дезинформације које се ових дана пласирају јавности, а у вези са степеном испуњења препорука Канцеларије за демократске институције и људска права (ODIHR), процесом сарадње Владе Републике Србије и ODIHR, као и важности коју ово има за Републику Србију, како би се сваки грађанин уверио у посвећеност Владе Србије отвореном, фер и демократском изборном процесу, обећала сам да ћу јавно објавити детаљан преглед испуњености препорука.

Влада Републике Србије је континуирано и посвећено радила са ODIHR на имплементацији препорука из Завршног извештаја о парламентарним изборима 2020. године, Завршног извештаја о председничким изборима 2017. године и Завршног извештаја са ванредних парламентарних избора 2016. године.

Простом математиком можете сабрати да је ODIHR оценио, и то недавно, односно прошле године, да је Србија испунила у потпуности 14 препорука, у великој мери спровела такође 14 препорука и делимично спровела 29 препорука из претходна 3 извештаја. У питању су заиста значајне цифре и помаци.

Ако се окренемо искључиво препорукама из Завршног извештаја о парламентарним изборима 2020. године, видећете да је ODIHR оценио да је Србија у потпуности, углавном или делимично спровела 23 од 29 препорука, што јесте 79% укупног броја препорука.

Важно је, због потпуног и тачног информисања грађана Републике Србије, као и партнера из међународне заједнице, такође нагласити да постоје препоруке ODIHR, а које се понављају из извештаја у извештај, које смо били спремни да применимо, али нисмо, зато што се опозиција не слаже са тим препорукама.

На пример, пред прошле изборе 2022. године, Влада је била спремна да примени препоруку број 17 (у извештају из 2020. године), која каже да би поступак подношења и проглашења изборних листа био свеобухватнији уколико би се размотрило укидање ограничења према којем бирач може да подржи само једну изборну листу.

Наиме, Влада је, кроз предлоге нових Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима предложила Народној скупштини решење према којем би сваки бирач могао да својим потписом подржи кандидовање више изборних листа. Међутим, опозициони народни посланик је поднео амандмане на ове предлоге закона, које је парламентарна већина у Народној скупштини усвојила у складу са оштрим захтевом опозиције, и којима је у нове законе враћено решење да бирач може да подржи кандидовање ипак само једне изборне листе, чиме ова препорука из Извештаја из 2020. није испуњена и због чега је поновљена и у Извештају из 2022. године под редним бројем 14.

Коначно, и из неоснованих оптужби које смо имали прилике да чујемо претходних дана, очигледно је да ни одређени представници опозиције у Србији, а ни медији који их подржавају, не маре за извештаје ODIHR или степен имплементације препорука, већ желе да створе перцепцију домаће и стране јавности да у Србији не постоји адекватан правни оквир за слободне, фер и демократске изборе. Њихова жеља је да се Србија држи у перманентној нестабилности и хаосу и зато сада користе ODIHR у циљу припрема за протесте, које већ сада планирају да започну након следећих избора, а у покушају даље дестабилизације земље уколико грађани, поново, и у овом изборном циклусу као и у многим претходним, за њих не буду желели да гласају. Влада Републике Србије ће наставити да посвећено ради са партнерима из ЕУ, ОЕБС/ODIHR, као и свим другим релевантним партнерима на континуираном унапређењу изборних услова у Републици Србији, али и шире, на јачању институција и владавини права зато што верујемо у нашу земљу и њене људе.

Влада Републике Србије блиско сарађује са ODIHR од 2019. године. Након избора одржаних прошле године, по формирању нове Владе Србије, 2022. године формирана је нова Радна група која је наставила рад са ОDIHR на даљој имплементацији њихових препорука.

Колико је препорука имплементирано од стране Владе Србије није ствар произвољног тумачења, нити предмет интерпретације изјава политичара, аналитичара и посматрача. Довољно је да одете на сајт ОDIHR и погледате последњи извештај о председничким и ванредним парламентарним изборима од 3. априла 2022. Тај извештај није писала Влада Србије, није га писао Александар Вучић, нити Ана Брнабић, већ сам ОDIHR.

У том извештају сасвим јасно пише да ОDIHR испуњење претходних препорука од стране Републике Србије оцењује на следећи начин:

о Препоруке 1, 8, 11, 14, 15 и 20 из коначног извештаја са ванредних парламентарних избора 2016. године, препоруке 10, 12 и 19 из коначног извештаја о председничким изборима 2017. године и препоруке 2, 9, 12, 26 и 27 из завршног извештаја о парламентарним изборима 2020. године су у потпуности спроведене. Препоруке се тичу: обезбеђивања правне сигурности кроз увођење најважнијих прописа у законске оквире, док би техничка правила и детаљи били садржани у упутству РИК; овлашћења РИК да по службеној дужности коригује или поништи одлуке донесене од стране изборних комисија нижег нивоа и да поништи изборе у целини или на једном или на више бирачких места, уколико неправилности утичу на исход, и наложи понављање гласања; брисања генералног ограничења права гласа за особе проглашене ментално неспособнима или увођења појединачног одлучивања у зависности од околности; преиспитивања рокова за подношење и проглашење изборних листа како би се извршила детаљна верификација докумената за кандидовање; уношења у Закон о избору народних посланика одредби о роковима и условима за повлачење кандидата са већ проглашених изборних листа; уношења у закон одредби о домаћим и међународним посматрачима којима се јасно дефинишу њихова права и обавезе, омогућава да присуствују свим фазама изборног процеса, као и да поднесу нове захтеве и добију нове акредитације за посматрање поновљених избора; законског успостављања средњег нивоа изборне администрације и јасног разграничења задатака и одговорности различитих нивоа;

о Препоруке 3, 7, 22 и 25 из завршног извештаја са ванредних парламентарних избора 2016. године, препоруке 1, 8 и 9 из завршног извештаја са председничких избора 2017. и препоруке 1, 8, 11, 13 16, 19 и 29 из завршног извештаја о парламентарним изборима 2020. године углавном су спроведене. Препоруке се тичу: разјашњења правила о подношењу и проглашавању изборних листа, укључујући и процедуру за оверу потписа подршке; законског прописивања једноставног, приступачног и ефикасног правног лека за решавање неправилности изборног дана и омогућавања оспоравања изборног процеса, успостављања процедуре којима се регулише преглед изборних материјала и мере за чување изборних материјала док траје преглед; правовременог објављивања изборних резултата према бирачким местима; обезбеђивања овлашћења институцијама потребних за контролу и наџор спровођења изборног процеса; обезбеђивања делотворних механизама за успостављање правног лека у случају изборних неправилности укључујући могућност оспоравања упутстава и правила РИК – продужавање законских рокова за подношење приговора; обезбеђивања објављивања резултата по појединачним бирачким местима и записника са подацима о резултатима; регулисања усвајања промена закона након спроведених јавних консултација, где би требало предвидети да се основни аспекти закона не мењају годину дана пре избора; продужавања рокова за подношење приговора и за доношење одлука од стране РИК и Управног суда; повећања капацитета РИК и пружања правовремених и свеобухватних информација и релевантних материјала њеним члановима; периодично објављивање података из бирачког списка по различитим врстама ажурирања и броја регистрованих бирача по општинама; увођења законске обавезе идентификације добављача на штампаним и дигиталним материјалима за изборне кампање и санкција због непоштовања прописаних мера; успостављања ефикасног механизма за подношење приговора на неправилности увођењем стандардизованог формулара за приговоре на бирачким местима за пријављивање неправилности у току изборног дана.

о Препоруке 2, 4, 5, 9, 10, 16, 17, 18, 19, 21, 23 и 24 из завршног извештаја са ванредних парламентарних избора 2016. године, препоруке 3, 7, 11, 13, 16 и 20 из завршног извештаја са председничких избора 2017. године и препоруке 3, 5, 6, 14, 18, 20, 22, 23, 24, 25 и 28 из завршног извештаја са парламентарних избора 2020. године, делимично су спроведене. Препоруке се тичу: могућности да се прелиминарни изводи из бирачког списка изложе на увид јавности – односно усклађивање Закона о јединственом бирачком списку и Закона о заштити података о личности како би се прописао обим личних података који сме бити објављен; усвајања прописа у циљу регулисања изборне кампање укључујући прописе за спречавање злоупотребе јавних средстава и службеног положаја, побољшања транспарентности финансирања изборне кампање кроз правовремено објављивање финансијских извештаја – законско прописивање објављивања прихода и трошкова изборне кампање као и смањивање лимита за донације и разматрање увођења механизма наџора у смислу обавезног примања извода из банака ради верификације извештаја; спровођења едукације бирача пре одржавања избора од стране РИК; спровођења стандардизованих обука о изборним процедурама чланова бирачких одбора; успостављања механизма који би обезбедио довољно средстава за финансирање јавних медија и законског регулисања рада медија како би се обезбедила већа транспарентност власничке структуре и њихово финансирање; регулисања дела извештавања медија о званичницима који су истовремено кандидати на изборним листама; унапређивања ефикасности и транспарентности процеса решавања спорова кроз продужавање рокова за подношење приговора и благовремено објављивање информација, односно евиденција о поднетим приговорима и одлукама донетим по њима на интернет страници РИК; утврђивања критеријума за доделу статуса националне мањине ради спречавања злоупотребе одредби којима се изборним листама омогућава стицање статуса националне мањине; обезбеђивања тајности гласања и увођења идентификационе ознаке коју би носили сви чланови бирачког одбора; законско прописивање детаљног процеса утврђивања резултата гласања од стране изборне администрације; увођења мера за постизање веће тачности у раду бирачких одбора укључујући пребројавање гласова и писање записника; реорганизације бирачких спискова у циљу повећања тачности података; спровођења свеобухватне обуке за све чланове бирачких одбора укључујући и оне из ширег састава; преиспитивања распореда и дизајна паравана за обезбеђивање тајности гласања како би се обезбедила тајност гласања за све бираче укључујући и особе са инвалидитетом и разматрање рада на подизању свести о важности тајности гласања.