Отварање изложбе “Има један стубић на Вождовцу” Александра Јевтића 17. октобра на Коларцу

Изложба “Има један стубић на Вождовцу” Александра Јевтића биће отворена у уторак, 17. октобра у 19 часова у Ликовној галерији Коларчеве задужбине.

Рад Александра Јевтића сконцентрисан је искључиво на цртеж. Његови радови настајали су као истраживање континуитета модернизма и постмодернизма, инспирисани теоријом медија и опскурним феноменима историје уметности из најразличитијих делова света.

На овој изложби приказује развој каснијих радова из серије Лоши цртежи, која траје од почетка пандемијских турбуленција и представља директну реакцију на њих и њихове будуће последице. Ова реакција се огледа у извесном одступању од дотадашњих цртачких поступака. Закључан у своје удаљено предграђе, решен да почне одмах, он купује чачкалице у првој продавници, умаче их у туш и црта. Остајући веран пројекцијама људи на ликове створова који су подједнако демони, суперхероји, роботи, животиње и божанства, уводи брзе калиграфске потезе као израз протеста и беса. Уводи и текст, најчешће писан аутоматски или генерисан неким програмом.

У периоду пандемије интензивира се и Јевтићев рад на онлајн радионицама, које су продубиле његову веру у могућност дијалога о уметности у било којим условима. Зато се Лоши цртежи у каснијој фази враћају на елемент опуштања, које је задатак сваког посвећеног модератора. Оруђе тог опуштања су многобројне несхватљиве релације ликова несхватљиве природе у његовим радовима, пуне тачака сусрета и размимоилажења, радости и сукоба. Његови цртежи признају да је уметничка сцена изазовно и комплексно поље комуникације, али и подсећају да комуникације управо зато увек треба да буде више.

Срђан Тунић и Александар Јевтић

Александар Јевтић рођен је 1978. године у Чачку. По образовању je илустратор. Од 2000. до 2007. радио је векторске илустрације за потребе рекламне индустрије, након чега се посветио раду са децом и младима. Од 2013. се озбиљно бави галеријском уметношћу, искључиво везан за дисциплину mixed media цртежа. Неформални педагошки рад базира на анархопедагогијама. Често је радио са осетљивим групама: децом оболелом од малигних обољења, децом која раде на улици, корисницима психијатријских установа. Његови цртежи нашли су место у бројним приватним колекцијама.

Најзначајније самосталне изложбе:

Галерија Коларчеве задужбине (2014)
Ремонт (2018)
Рефлектор (2019)
X Vitamin (2021), са Ханом Рајковић
New Мoment (2023)