Фестивал поезије у служби очувања Српског језика, писма и културе на КиМ

Овогодишњи 55. по реду песнички сусрети „Лазар Вучковић“ посвећен песнику и новинару листа „Јединство“ Лазару Вучковићу из Горњег села код Призрена који је трагично избугио живот утопивши се у Охридском језеру 1966.године, завршени су књижевним часом у Церници у Косовском Поморавњу.

Песнички караван су и овог пута чиничи песници из централне Србије и с Косова и Метохије: Данило Јокоановић, Новица Китић, Соња Кеча, Срећко Симић, Владан Ракић, Станислав Којић, Милутин Ђуричковић, Братислав Милановић, Милан Михајловић, Ненад Раденковић Јеро, Иван Лаловић Драгомир Костић, Живојин Ракочевић и Жарко Миленковић. У песничком каравану овогодишњих песничких сусрета „Лазар Вучковић био и један од најпознатијих српских песника Перо Зубац аутор антолгијске песме „Мостарске кише“ и његов син песник и музичар Милош Зубац, који је стихове казивао уз звуке гитаре и препевао старе косовске песме. Перо Зубац је добитник овогодишње традиционалне награде за најбољу поезију објављену у часопису „ Стремљења „која му је уручена током књижевне вечери првог дана песничких сурета , одржане у просторијама Дома културе у Грачаници.

Песнички сусрети „Лазар Вучковић“ су започели полагањем цвећа и одавањем поште крај гроба Лазара Вучовића у његовом родном селу, а званично их је отворила у призренској Богословији „Ћирило и Методије“ директорка и уредница Уставнове за новинско издавачку делатност „Панорама- Јединство“, Рада Комазец. Томе је претходило одавање поште минутом ћутања недавно преминулом књижевнику Петру Сарићу, једном од оснивача песничких сусрета „Лазар Вучковић“.

ВАТРА ПОЕЗИЈЕ ЗАПАЉЕНА НА СВЕТОМ МЕСТУ

Поздраваљајући песнике и пожелевши им добродошлицу у своје и у име наставника у ученика Богословије као и у име владике Рашко – призренског, владике Теодосија, који је благословио њихово одржавање, заменик ректора ове школе, протојереј Исидор је истакао задовољство да се, упркос многим негавивним околностима у окружењу, песничи сурети одржавају.

„Посебно смо поносни да су ове године да упркос околностима , такве какве јесу песници опет овде са нама , да певамо, да Богу словимо, да нас песма мало подигне на горе , чини нас бољима-казао је уз остало отац Исидор. Он је изразио надање да ће се традиција песничких сусрета наставити и убудуће.
„Да заједно наставимо ову традицију у добром духу у расположењу.Осећајте се овде као у својој кући- рекао је отац Исидор.

Отварајући песничке сусрете , директорица Рада Комазец је такође изразила велико задовољсто да су песници поново, како је рекла, у царском граду у Призрену под кровом Богословије.

„ Велика ми је част и задовољство што смо овде у царском граду у нашој Богословији која хвала Богу из године у годину одгаја и образује будуће архијереје, црквене делатнике, свештенике, и професоре .

Управо је наша Призренска богословија одиграла значајну улогу у очувању, културног, националног и верског идентитета српског народа . Идентитет једног народа траје док траје и духовност , зато не смемо ни помислити на губитак духовности једнога дана јер тада би престало и наше постојање.

Наша издавачка кућа “Јединство” -Панорама” која траје већ скоро 8 деценија на задатку је очувања српске писане речи , културе и традиције нашег народа на овој нашој светој земљи и то није мит него реалност, ово јесте српска света земља.

Ево већ 55 пут палимо ватру поезије у част песника “Лазара Вучковића и организујемо ово поетско саборовање.

Песници се показују као изврсни познаваоци људског духа с вером и надом у човечност. Они на исконски начин посматрају човека као божију креацију .

У материјалном свету недостају лепе речи, искрена дружења и љубав, а ми то све имамо у нашим сусретима песника. Потребни су нам подстицаји који ће у стварност уносити мир, љубав и лепе речи, а то наши драги песници поседују- казала је директорица Комазец и отворила овогодишње 55.песничке сусрете „Лазар Вучковић“.

Редали су се стихови песника у Богословији поред Бистрице као наредани ђердани а свему је чари дао млади музичар Милош Зубац певајући уз гитару косовске песме, што је наишло на одушевљење богослова.

Након Призрена и Богословије песнички шас и додела награде одржани су поред свете Грачанице.

СУСРЕТИ ПОСЕБНОГ ШАРМА И ЕМОЦИЈЕ

Окупљеним љубитељима писане поетске речи у просторијама Дома културе на књижевном часу, одржаном у вечерњим сатима у инспиративном говору обратила се директорица Рада Комазец.

„Тужна сам због свега што се догађа на Косову и Метохији, тужна сам и због тога што нас је напустио један од оснивача песничких сусрета, Петер Сарић. Истовремно ми је драго да ево по 55. саборујемо у част песника и новинара Лазара Вучковића. Данас смо обишли његов завичај, а управо његов завичај је утакн у његово стваралаштво. Лазар се појавио као покретачки дар и изменио и дух и естетику тадашње српске поезије на Косову и Метохији и допринео њеном осавремењивању. Он је песник, препознатљивог стила.Лепота речи, мисаоност , јаке емоције, филозофски немири, складне версификације, све су то карактеристике Лазаревог певања које он, нажалост, није завршио до краја. За њега је песма беспочетна, бескрајна и неуништива. Српски књижевници су ти који су кроз векове учинили то да Косово и Метохија није само топоним већ место сусрета, вере, културе, традиције, српског народа ма где он био. Увек су наши сусрети у том преплитању тешкоћа и звезданих узлета, а било их је , проналазили пут да дођу до слушалаца, јер просто косовски човек има искунску потребу за културом.

Нигде као овде у Грачаници, на Косову песници не стоје са страхопоштовањем, препознајући метафори живота и свему ономе што јесте. За Косово и Метохију човек моли, моли за педаљ мира у немирној околини. Кроз стихове Косово и Метохија постаје оно што му и природно припада, а то је место богослужења, места у коме се све природне појаве и сва људска осећања клањају пред творцем. И ови наши сусрети имају посебан шарм и емоцију, не само живу песничку реч, него и људску емоцију да дођемо и уживамо у нечему што је јединствено, што траје и што има традицију. Панорама Јединство, издавачка кућа која је и организатор ових сусрета упркос свим потешкоћама, а оне нису мале, трудиће се и да и у наредним годинама обогаћују и развијају ови сусрети и уз божју помоћ да трају још много, много година и векова –казала је, између осталог, Рада Комазец.

„МОСТАРСКЕ КИШЕ“ ОКО ГРАЧАНИЦЕ

Добитник овогодишње награде за најбољу поезију објављену у часопису Стремљења по одлуци петочланог жирија овенчан је један од најпознатијих српских живих песника Перо Зубац, што је изазвало велики аплауз и одушевљење присутних љубитеља писане речи.

Образлажући награду Пери Зубцу за поетске прилоге објављене у часописима „Стремљења“ Милан Михајловић је казао:

„Оцењујући богате поетске прилоге објављене у часописима „Стремљења“ у 2023.години, жири на седници одржаној 25.септембра донео је једнгласно одлуку, да ово престижно књижевно признање припадне циклусу песама „Нешто мало сете“ објављеном у часопису „Стремљења“ број 3 и 4. песнику из Новог Сада, Перу Зубцу. Овај поетски пламен који се јавио у „Мостарским кишама „ и прекрио српско поетско небо већ деценијама из песме у песму из збирке у збирку обасјава нашу књижевну мапу на овим и свежим поетским изразима , сликама и порукама У награђеном циклусу „ Нешто мало сете“, плоде се и варниче родољубиво-љубавни стихови одевени у ново поетско рухо, стварани под огромном духовном температуром. У овој поезији сусрећемо велику кондензацију песниковог надахунућа, искуства и сна. Ово је поезија која еманирано у светлости чини јасним оно што је скрајнуто у нашој свести и што је на ивици ишчезнућа. Она залази у наше корене, историју и мит. Поезија за коју песник на једном месту рече да је изаткана од историје и лепоте и где се мисао таложи у саће.У језгру овог певања смештен је човек са свим овоземаљским сновима, радостима и надама. То је онај поетски доживљај који нас тера да му се поново вратимо и да га изнова доживимо. Цео циклус сачињен је од праве шуме метафора и ситагми и гради једну нову вертикалу песничког доживљаја, исуства и сна. Посебним сјајем и лепотом су исказани стихови о љубави о градовима и мостовим светињама и људима, о Новом Саду и Бистрици, Љевишкој, Косовском тлу, на коме ничу поетски цветови. У песми „ Алескин Призрен“ остају стихови као громобран пољина рода да сведоче о времену и његовом трајању. И сам ће „Христ кад други пут дође, поред нас немих осмехнут да прође“.Ови нас стихови уводе у свет лирског космоса у поље где се родољубиво лирски кругови умножавају и употпуњују слику о свету и врмену и о нама самима. Песме су писане слободним и римованим стихом, али се у свакој песми осећа језичка избушеност и унутрашњи дамар који ову поезију чини особеном и препознатљивом , а то је тежња сваког песника и одлика сваке праве поезије- навео је, између осталог, члан жирија овогодишњих песничких сусрета „Лазар Вучковић“Милан Михајловић.

Добитник признања, Перо Зубац је захвалио, истичући да га је примио са посебном радошћу и емоцијом.

Зубац је, између осталог , нагласио у својој беседи у Грачаници:

„Од песама које су за имагинарну златну књигу оставилиу песници који су рано или прерано , као наш Лазар, који нас је овде окупио напустили овај свет , могла би се лако сачинити антологија и могла би се лако сачинити антологија и често су они рад великих песама , које су нам оставили , присутнији у свету поезије но што су били за живота. Они нису само успомена и златан траг, они су ту са својим песмама међ песничким и читалачким бртатством. Остали би златан траг и драга успомена и да су написали мање но што су написали ако их је вила лирике посетила бар једном и осветлила им душу да напишу велику песму. Успомене су нетрајне а велике песме трајне и светрајне.Нису мене награде заобилазиле , напротив, рекао је Перо Зубац и додао:
„Горанов вијенац“ сам добио у двадесет седмој години , „Награду Ослобођења Војводине“ у тридесет и петој па су награде сустизале број мојих година па ону највећу у седамдесет и петој на Сретење, У последњој мојој књизи „Сестра против моја самоћа“ коју је драгоценим ми предговором испратила у свет читалаштва Весна Голдсворти , у првом сарајевском издању „Арт Рабица“ Горана Микулића има једна песма којом каним да окончам ову моју малу беседу захвалан онима који су ме наградили и онима који ме још позивају да се придружим драгим ми онима на другој обали , но да се радујем што могу да гледам како расту моје миле унуке Милена и Меј – казао је Пера Зубац и за крај прочитао најављену песму.

Потом су Пера и Милош Зубац одржали поетско -музички програм уз неизоставне „Мостарске кише“ у чему је публика истински уживала.

Другог дана свог песнички караван песничких сусрета „Лазар Вучковић“ наставио је пут села Церница у Косовском Поморављу где су их с радошћу дочекали ученици и наставници ОШ“ Бранко Радичевић“. Песници су казивали читали стихове дечје поезије, али су песнике обрадовала и деца која су им такође рецитовала стихове у знаку добродошлице. Глани организоатор песничких сусрта „Лазар Вучковић“ је Установа за новинско издавачку делатност „Панорама –Јединство“.
Додајмо и то да је песнике, учеснике песничког каравана песничких сусрта „Лазар Вучковић“ примила у свом кабинету председница општине Грачаница , Љиљана Шубарић која их је упознала са укупном ситуацијом на тетироји општине Грачаница.

Она је истакла да су песнички сусрети нешто што је улило енергију и наду Србима који остају и опстју на овим просторима.

Соња Ивковић