Додела награде Биљана Јовановић за 2022. годину

Петак, 22. септембар 2023. у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Учествују:

Ненад Јовановић, добитник награде Биљана Јовановић за 2022. годину за збирку песама Каин и Абот, Авељ и Костело

Чланови/чланице жирија

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА

Колико само поезије у једној књизи. Колико фигура, прелаза значења, слојева културолошких знакова. Колика лакоћа писања поезије. Као могући резиме певања, као наговештај неког будућег певања, песничка књига Каин и Абот, Авељ и Костело изнова потврђује колико је Ненад Јовановић аутентичан песник, а свака његова песма поезија за себе. И не само да се у његовим стиховима рефлектују неке трансисторијске/интертекстуалне песничке нити, нити је његова поезија само духовит онолико колико је трезвен дијалог са културом и савременошћу, него као да наша поезија овом књигом добија неки свој будући глас. И то онолико колико „класик“ једног времена говори из будућности. А Ненад Јовановић се овом својом књигом потврдио као класик.

Јовановићеву поезију треба читати на најмање три равни: прва је иронијска/пародијска, друга је интелектуална, трећа: чиста поетска фигурација. И да је само једну од наведених равни активирао и уобличио, већ би то била изванредна поезија. Јовановић, опет, хоће СВЕ. И да се отвореном или деликатном иронијом поигра са свим могућим друштвеним, културним (медији, филм, литература, најшире схваћена уметност) стереотипима, и да нам покаже интелектуалну надмоћ преобиља знања, и да нам све то презентује у тако благом, чак ненаметљивом језику, који левитира између филозофског и уличног дискурса. Без грча, чак без имало напора, Јовановићев „стил“ нас води у спиралу тако суптилно а драстично диференцираних планова да више не знамо у чему уживамо: у иронији која се смекшава, у интелекту који се претвара у осећај/слику, у самим преливима слика које мисле. Зато читалац Каина и Абота, Авеља и Костела мора бити отворен сложеним слојевима и значењима поетских знакова и њиховом смислу који ће га запосести. Или све, или ништа; или поезија или ништа – био би кредо ове књиге Ненада Јовановића.

И ова поезија није разарајућа, није ни нихилистичка, па ни трагичка. Она је поезија и утолико људска, и то у временима када све људско одлази у заборав. Рецимо: мангупски људска, интелектуално надмена, а опет блага као гутљај далекоисточног чаја. Сто десет страна „вожње“ кроз свет (и историју) поезије и културе, кроз различите геокултурне топониме којима је Јовановић завртео не ову земљу какву је културноисторијски знамо него нас је убацио у неку нову, садашњу а будућу „ГЕУ“ и њену културу. Сто десет страна „вожње“, опет, неким исувише личним трансверзалама. А оно што нам Јовановић несвесно говори: нема, ипак, више нас, оног посебног, индивидуалног, спутавајуће локалног: „возимо“ неком новом земљом, новом културном топографијом, „возимо“ бескајима новог света, семиолошки „возимо“ као производи културе. Али и поезије. И зато још увек људи! И цела та „вожња“ испраћена је прелепом музиком језика. Сто десет страна музике; али и (глобално)културно-песничка енциклопедија на сто десет страна, поетски катихизис; дневник…? У сваком случају: нови LP Ненада Јовановића. А на овом виртуелном винилу непоновљиви звук, понављамо, Јовановићевог (трансмодернистичког) СВЕ.

Ништа друго жирију није остало него да награди то СВЕ Ненада Јовановића, оно СВЕ Каина и Абота, Авеља и Костела. Јер оно се не може изговорити на неком другом дискурсу, нити у овом саопштењу, већ само на језику поезије Ненада Јовановића. И то онако како

„Свети Фрања није изговарао, него

блејао име Витлејема“!

Жири је радио у саставу: Драган Бошковић (председник), Даница Вукићевић, Тијана Матијевић

У Београду, 26. априла 2023. године

Добитник

Ненад Јовановић (Београд, 1973) српски је писац. Школовао се у Београду и Торонту.

Добитник је Бранкове награде (Фрезно), награде Бранко Миљковић (Живети на модеран и умрети на старински начин) и награде Милош Црњански (Инсистирање).

Објавио је књиге:

Фрезно (1993) – песме

Welt- (1994) – песме

XIX (1996) – песме

Игњат (1997) – песме

Бела имена (2000) – песме

Пломбе (2001) – приче

Болест вожње (2002) – песме

Живети на модеран и умрети на старински начин (2004) – песме

Инсистирање (2005) – роман

Оглед о зиду (2006) – драме

Лице места (2007) – песме

Делфини (2014) – песме

Низ гeлендер (2015) – приче

Brechtian Cinemas: Montage and Theatricality in Jean-Marie Straub and Danièle Huillet, Peter Watkins, and Lars von Trier (2017) – студија

Kлaсe (2018) – песме

Обичност (2020) – изабране песме

Каин и Абот, Авељ и Костело (2022) – песме

Награда „Биљана Јовановић“

Награда „Биљана Јовановић“ установљена је 2005. године. Додељује се уз континуирану подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, као и уз подршку Секретаријата за културу Града Београда.

Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић за књигу „Дневник друге зиме“ (за 2005. годину), Даница Вукићевић за књигу поезије „Лук и стрела“ и Ибрахим Хаџић за песничку књигу „Непрочитане и нове песме“ (за 2006. годину), Немања Митровић за књигу „Бајке са Венере“ и Угљеша Шајтинац за књигу „Вок он!“ (за 2007. годину), Јелена Ленголд за књигу прича „Вашарски мађионичар“ (за 2008. годину), Милена Марковић за књигу песама „Птичије око на тараби“ и Слободан Тишма за роман „Quatro stagioni“ (за 2009. годину), Владислава Војновић за књигу поезије „PeeMeSme“ (за 2010. годину), Срђан Срдић за збирку прича „Espirando“ (за 2011. годину), Иванчица Ђерић за роман „Несрећа и стварне потребе“ (за 2012. годину), Звонко Карановић за књигу „Кавези“ (за 2013. годину), Ото Хорват за роман „Сабо је стао“ (за 2014. годину), Светислав Басара за роман „Анђео атентата“ (за 2015. годину), Жарко Радаковић за роман „Кафана“ (за 2016. годину), Мирјана Митровић за роман „Хелена или о немиру“ (за 2017. годину), Зоран Пешић Сигма за књигу поезије „Биће све у реду“ (за 2018. годину), Ненад Милошевић за књигу поезије „Песме из лимба“ (за 2019. годину), Соња Веселиновић за књигу поезије „Проклизавање“ (за 2020. годину), Марија Караклајић за књигу драма „Лице од стакла“ (за 2021. годину).