Нови циклус наградне игре „Узми рачун и победи”

Фото: Танјуг

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали најавио је данас да ће половином октобра почети нови циклус наградне игре „Узми рачун и победи“ у коме ће бити подељено још десет станова у Београду.

Мали је гостујући у Јутарњем програму ТВ Прва рекао да се наставља са наградном игром. До сада је чак 206 милиона рачуна стигло у систем, а апликацију користи скоро милион наших грађана. То говори да је прихваћено да кроз контролу фискалних рачуна у овоме заједно учествујемо.

Он се осврнуо и на недавно усвојен ребаланс буџета у Скупштини Србије, и захвалио посланицима који су издржали хаос током расправе и поручио да су се тиме изборили за повећање плата, пензија и једнократну помоћ родитељима.

Министар је најавио да запослене у просвети, медицинске сестре и техничаре, неговатељице у установама социјалне заштите очекује повећање плата од 5,5 одсто у овом месецу, потом још додатних 10 одсто у јануару, а након што је већ у јануару ове године плата повећана 12,5 одсто.

Синиша Мали је нагласио да је то кумулативно 30,6 одсто, што је далеко изнад нивоа инфлације. Реални доходак грађана остаје позитиван упркос кризи.
Министар је нагласио да је ребалансом предвиђено и повећање пензија ове године од 5,5 одсто, те још 14,8 одсто у јануару наредне године, и додао да са свим повећањима у претходне две године то чини кумулативни раст пензија од 56,1 одсто, што је далеко изнад повећања цена.

Он је истакао да ће од 1. јануара наредне године просечна пензија износити 390 евра, те да је пре десетак година износила 204 евра.
Мали је рекао да су пензије дупло повећане упркос фискалној консолидацији, кризи, конфликту у Украјини и енергетској кризи.

Министар је поручио да је опозициони посланик Миодраг Гавриловић у Скупштини, планирана већа издавања за грађане, назвао расипањем што говори само о томе како се тадашња власт односила према државном новцу.

Новац осим за инвестиције, желимо да вратимо грађанима Србије, рекао је Мали коментаришући уништавање имовине и галаму у Скупштини када је требало да се сучеле аргументи на тему ребаланса буџета.

Он је поручио да се бори за ствари које су од животне важности за грађане као што су плате, пензије, домови здравља.

Министар је истакао и да је за предстојећу помоћ родитељима у износу од 10.000 динара по детету која ће бити исплаћена крајем септембра до сада пријављено 975.000 деце и подсетио да пријава траје до 20. септембра.

Он је рекао да је ово је четврта година кризе а да држава и даље помаже. Ако знате да водите економију на прави начин, разумете и да људи у септембру имају највеће трошкове у вези са школом, поручио је Мали и додао да је прошле године исплаћено два пута по 100 евра помоћи те крајем године још 5.000 динара.

Тај новац је уштеђен, зарадђен спровођењем тешких реформи, држава је преузела највећи терет кризе на себе, истакао је министар и додао да смо показали да први пут побеђујемо у економији те да српска привреда бележи раст у два квартала узастопно, док немачки БДП пада.

Како је рекао, под контролом је и јавни дуг који је на нивоу од 50,8 одсто БДП-а док је просек јавног дуга еврозоне 91-92 одсто БДП-а.

Ове године, поручио је, имаћемо БДП од 68-69 милијарди евра, док је пре само десет година БДП износио 33 милијарде евра.

Уз то, како је рекао, бележимо и рекордну запосленост будући да 2.300.000 запослених плаћа порезе и доприносе.

Одговорном политиком се дошло до пуне запослености, повећања плата и пензија. Просечна плата у децембру износиће 840 евра, на путу смо да испунимо обећање да 2025. износи 1.000 евра, а просечна пензија између 430 и 450 евра, рекао је министар и додао да плате и пензије никада нису биле веће и никада нису брже расле.

Он је истакао да је стратегија да се настави и са инвестицијама у путеве, школе, болнице, канализационе мреже и домове здравља.

Гради се и брза пруга до Будимпеште, због свега тога се бележи рекордни прилив страних директних инвестиција, отварање фабрика, то је једини одржив и исправан начин вођења економске политике, истакао је Мали.

Он је објаснио да је планирана конзервативна пројекција прихода, да се водило рачуна о сваком динару, те да је то дало резултат кроз веће приходе који се сада распоређују.

Министар је нагласио да наша привреда ради, економска активност је позитивна и води се одговорна политика.

Он је подсетио да је усвојеним ребалансом обезбеђено и додатних 35 милијарди динара субвенција за пољопривреднике, пошто су субвенције по хектару повећане са 9.000 на 18.000 динара.

Подсетио је и да је обезбеђивањем додатних 3,9 милијарди динара за лечење ретких болести и лечење у иностранству испуњено обећање председника Александра Вучића.

Потпредседник Владе прокоментарисао је и јучерашње преговоре о повећању минималне зараде од рекордних 17,8 одсто и предлог да од јануара минимална зарада износи 47.154 динара, односно да се цена радног сата са садашњих 230 динара повећа на 271 динар.

Мали је рекао да ће минимална зарада први пут прећи 400 евра, те да ће са пројектованом инфлацијом за наредну годину од 4,9 одсто, реално повећање минималне зараде износити 13 одсто и додао да то значи да је минимална зарада главни покретач просечне зараде

Он је објаснио да ће се послодавцима повећање минималне зараде компензовати повећањем неопорезивог дела дохотка на 25.000 динара чиме се, како је рекао, мотивишу да пређу у белу зону и запошљавају људе.

Први пут је оптерећење на зараде испод 60 одсто, некад је било 64, сада ће бити 59,9, објаснио је министар.

Следеће године у децембру, како је истакао, очекује да просечна зарада достигне 955 евра, што је три пута више у односу на 331 евро колико је износила 2012.