Посланици усвојили ребаланс буџета за 2023. годину

Предлог Закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2023. годину усвојен је данас у Скупштини Србије.

Ребаланс буџета је наставак политике даљег економског оснаживања земље, подршке грађанима и привреди, наставак превазилажења ефеката светске кризе, са што мањим последицама по Србију, оценио је потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали у завршној речи након одбијања опозиционих народних посланика да учествују у скупштинској расправи.

„Имали сте прилику да видите праву слику опозиције, ништа паметно нисте чули од њих. Хтели су да спрече усвајање ребаланса буџета којим се даје могућност пензионерима да добију веће пензије, просветарима и медицинским сестрама да добију веће плате, мајкама и деци да добију помоћ од 10.000 динара. Хтели су да спрече даље инвестиције и изградњу болница, домова здравља… Они у томе нису успели!“, рекао је Мали у Скупштини Србије.

Како је истакао, ребалансом ће бити омогућене веће плате за запослене у просвети, здравству, социјалној заштити. Мали је рекао да од 1. октобра грађане очекују веће пензије, до краја овог месеца исплата 10.000 динара за све мајке и самохране очеве, те да ребаланс доноси и 35 милијарди динара додатних субвенција за пољопривреднике, али и додатних 3,9 милијарди за ретке болести и лечење у иностранству.

„Желимо да оставимо нашој деци бољу будућност. У наредном периоду ћемо на седници Парламента имати и буџет за 2024. годину и изборићемо се за још једно повећање пензија, за повећање плата за запослене у јавном сектору за око 10 одсто, за још више новца да градимо нашу лепу Србију! Остварићемо обећање председника Александра Вучића да ће до 2025. године просечна плата бити 1.000 евра, а просечна пензија 430 евра. То је важно за грађане Србије и од тога не одустајемо“, закључио је Мали данас пред народним посланицима.

Ребаланс буџета предложен је због бољих резултата, пре свега због боље наплате прихода, а ребаланс подразумева и нижи дефицит него што је планирано иницијалним буџетом. Приходи буџета су, како је образложено, већи за 60,6 милијарди динара. Ребалансом је предвиђен фискални дефицит буџета Републике од 227,5 милијарди динара, што је 2,8 одсто БДП-а, а што је смањење у односу на планираних 3,3 одсто, односно 264 милијарде динара.

Како је образложено раније, почев од 1. септембра ће бити повећане плате за 5,5 одсто за запослене у просвети, за неговатељице у установама социјалне заштите, као и за медицинске сестре и техничаре. Од 1. октобра ће бити повећане и пензије, такође за 5,5 одсто. Пензије ће бити повећаване у два наврата, од 1. октобра за 5,5 одсто, и од 1. јануара 2024. године за 14,8 одсто, што чини кумулативно повећање од 21,1 одсто. Истовремeно, плате за све запослене у јавном сектору ће од 1. јануара бити веће за око 10 одсто.

Ребалансом буџета ће се обезбедити и средства за нове капиталне пројекте и инвестиције.
Ти пројекти значе даљи раст БДП-а, привлачење инвеститора, побољшање квалитета живота грађана.

Ребалансом буџета за капиталне инвестиције издвојено је додатних 23 милијарде динара. Ова издвајања су повећана са 427,2 милијарде на 452,3 милијарди динара, што је 5,6 одсто БДП, док је на нивоу опште државе та бројка подигнута са иницијалних 545,5 милијари, на 584,6 колико износи сада, односно 7,2 одсто БДП.

Наведена средства за јавне инвестиције биће искоришћена за изградњу ауто-путева, пруга, мостова, клиничких центара, болница, домова здравља, школа…

Међу капиталним пројектима за које се налазе средства у предлогу ребаланса буџета су обилазница око Крагујевца, почетак изградње неопходне инфраструктуре за специјализовану изложбу ЕКСПО, тунел у центру Београда Карађорђева – Булевар Деспота Стефана, радови на изградњи београдског метроа, брза саобраћајница Нови Сад – Рума (Фрушкогорски коридор), саобраћајница Рума – Шабац – Лозница, Дунавска магистрала (Пожаревац – Голубац), аутопут Е-763 деоница Прељина – Пожега, Моравски коридор деоница Појате – Прељина, аутопут Београд – Сарајево, деоница Ниш – Плочник, као део аутопута Ниш – Мердаре…

Део средстава биће намењен и за додатне субвенције у пољопривреди, у складу са договором који је раније постигнут са пољопривредницима. Предложеним ребалансом предвиђена су укупна издвајања за пољопривреду у износу од 114,4 милијарди динара. То је повећање од 34,7 милијарди у односу на иницијални буџет за ову годину.
Више новца ће се издвојити и за ретке болести и лечење у иностранству – у ту сврху је издвојено додатних још 3,9 милијарди динара.