Размена најбољих пракси и знања у области дигитализације на Западном Балкану

Јовановић је оценио да су састанци попут овог кључни за повезивање економија Западног Балкана и размењивање најбољих пракси и знања у области дигитализације.

Он је учесницима састанка представио резултате које је Србија остварила на пољу дигитализације, развоју инфраструктуре и услуга електронске управе, трансформације система просвете и изградње иновационе инфраструктуре, при чему је изнео податке везано за раст сектора информационо-комуникационих технологија.

Министар је навео да су од 2017. године, када је Влада Србије на иницијативу премијерке Ане Брнабић поставила дигитализацију као један од приоритета, постигнути завидни резултати у дигиталној трансформацији јавне управе, просвете, економије, привреде и направљен је велики искорак у развоју иновационог екосистема.

Према његовим речима, наша дигитална трансформација је подразумевала значајне инвестиције у инфраструктуру државних дата центара, научно-технолошких паркова, широкопојасне оптичке телекомуникационе инфраструктуре и повезивање свих школа на брзи, безбедан и поуздан интернет.

Јовановић је рекао да смо, не чекајући да инфраструктура буде завршена, паралелно развијали велики број електронских услуга за грађане, привреду и државу, тако да сада у Србији има два милиона регистрованих налога на државном порталу еУправе тј. еГрађана.

Створили смо и повољно пословно окружење које је допринело експоненцијалном расту ИКТ сектора, који је постао примарни сектор Србије када посматрамо извоз услуга и учешће у БДП-у, нагласио је министар.

Он је истакао да је на тај начин Србија постала један од лидера 4. индустријске револуције, додавши да наша земља даљи раст и напредак базира на развоју вештачке интелигенције и биотехнологије.

У Србији, како је нагласио, свакодневно расте потреба за новим кадровима, па је само у овој години у ИКТ сектору запослено више од 3.700 људи.

Министар је предочио да је у 2022. години извоз ИКТ услуга био рекордних 2,7 милијарди евра, док је већ у првој половини 2023. године извоз достигао 1,6 милијарди евра, што је раст од чак 40 одсто у односу на исти период прошле године, при чему је подсетио на то да је извоз овог сектора 2012. године био свега 375 милиона евра.

Он је указао и на важност одржавања специјализоване изложбе ЕКСПО 2027. у Београду, додавши да Србија жели да се на тој манифестацији представи као земља иновација и напредних технологија, а да би то остварила у наредном периоду фокус ће бити на пет посебних области.

Према његовим речима, то су аутономна возила, изградња кампуса БИО 4 (биомедицина, биотехнологија, биоинформатика, биодиверзитет), ширење и изградња нових научно-технолошких паркова, као и наставак улагања у Крагујевац кроз изградњу јединственог иновационог дистрикта и ширење капацитета Националне платформе за развој вештачке интелигенције и суперкомпјутера.